Trendovi u korišćenju baznih ulja

 

Bazna ulja su podeljena u pet grupa, prema API klasifikaciji, prikazanih u tabeli 3.4.

U prve tri grupe svrstana su mineralna bazna ulja, u četvrtu grupu sintetičko bazno ulje (PAO - polialfaolefini), a u petu grupu svrstana su sva ostala bazna ulja koja ne spadaju u navedene četiri grupe kao što su npr. sintetička bazna ulja na osnovi diestera, polialkilenglikola, poliolestera i druga.

Mineralna bazna ulja iz prve tri grupe međusobno se razlikuju po sadržaju sumpora, sadržaju zasićenih ugljovodonika i indeksa viskoznosti. Grupa I baznih ulja se sve manje koriste za proizvodnju motornih ulja, a zbog svoje niske cene zadržavaju trend za proizvodnju industrijskih i nekih drugih mazivih ulja. Grupe II i III baznih ulja sadrže manje aromatskih ugljovodonika, termički i oksidaciono su stabilnija pa mogu zadovoljiti strože specifikacije za motorna ulja.

 

Podela baznih ulja prema API klasifikaciji

Kategorija baznih ulja Ideks viskoznosti (IV) Udeo zasićenih ugljovodonika, % Sumpor, %
Grupa I 80 – 120 < 90 > 0,03
Grupa II 80 – 120 ≥ 90 ≤ 0,03
Grupa III ≥120 ≥ 90 ≤ 0,03
Grupa IV PAO - Polialfaolefini (IV≥130) 100 0
Grupa V Sva ostala bazna ulja koja nisu uključena u I,II,III,IV ili VI grupu (npr: estri)

 

Podela baznih ulja - API publikacija 1509

Kategorija baznih ulja Ideks viskoznosti (IV) Udeo zasićenih ugljovodonika, % Sumpor, % Postupak proizvodnje Karakteristike
Grupa I 80 - 100 < 90 > 0,03 Solvent neutral konvencionalni

postupak prerade. SN bazna ulja.

Najniži kvalitet i najjeftinija bazna ulja, ali najviše zastupljena u proizvodnji. Kvalitet se može poboljšati mešanjem sa Grupama II/III. Koriste se za proizvodnju industrijskih ulja i motornih ulja nižeg do srednjeg kvaliteta.
Grupa I+ 100 - 105 < 90 > 0,03 SN bazna ulja. Stroži uslovi proizvodnje. Poboljšan indeks viskoznosti i niža isparljivost
Grupa II 80 - 119 > 90 < 0,03 Hidroproces Poboljšan kvalitet baznih ulja. Pogodna su za proizvodnju motornih ulja.
Grupa II+ 110 - 120 > 90 < 0,03 Stroži hidroproces  
Grupa III > 120 > 90 < 0,03 Hidrokreking /

Hidroizomerizacija

Visokokvalitetna bazna ulja (HC) za proizvod. motornih i drugih ulja novih generacija.
Grupa III+ > 140 > 90 < 0,03 Chevron tehnologija – gas to liquid (GTL) GTL bazna ulja superiornih performansi. Za proizvodnju viših viskoznih gradacija moraju se mešati sa uljima Grupe II+/ III.
Grupa IV > 130 100 0 Polimerizacija, hidrogenacija

Poli-Alfa-Olefini (PAO)

Sintetička bazna ulja (PAO) vrlo visokih performansi ali vrlo skupa. Koristi se samo u proizvodima koji zahtevaju izuzetnu termičku stabilnost i fluidnost na niskoj temperaturi.
Grupa V Ostala bazna ulja koja nisu obuhvaćena u I-IV uključujući i sintet.: esteri, glikoli, prirodna ulja i masti
Grupa VI PIO (Poli-Internal-Olefin).  Ova grupa nije sadržana u API klasifikaciji, ali je prihvaćena od strane ATIEL (Technical Association of the European Lubricants Industry). Uvedena je 2003. Molekularna struktura se razlikuje od PAO. Karakteristike: visok indeks viskoziteta, visoka termička i oksidaciona stabilnost, niska isparljivost. Proizvodnja je jeftinija od proizvodnje PAO.

 

Procenjuje se da je ukupna svetska proizvodnja baznih ulja oko 34.000.000 tona. Najveću potrošnju čine bazna ulja grupe I (61%), grupe II (22%), grupe III (6%), naftenska bazna ulja (9%) i ostala (2%). U narednim godinama očekuje se povećanje proizvodnje baznih ulja grupe III na račun baznih ulja grupe I i grupe II. Procenjuje se da će u Evropi za nekoliko godina u 50% formulacija motornih ulja biti korišćeno bazno ulje grupe III.

 

Savremeni motori putničkih automobila omogućavaju manju potrošnju goriva, uz obezbeđenje veće snage zahvaljujući direktnom ubrizgavanju, turbopunjenju i međuhlađenjem usisnog vazduha. Na smanjenje potrošnje goriva direktno utiče smanjenje unutrašnjeg trenja motornog ulja što se postiže nižim viskoziteteom. Oštri uslovi eksploatacije uz niže viskozne gradacije motornih ulja zahtevaju upotrebu baznih ulja API grupe III ili IV.

 

Trenutno najviše se koriste mineralna bazna ulja. Prvo, zbog toga što su jeftinija od sintetičkih i drugo, što se najnovijim tehnološkim postupcima ostvaruju visoki kvalitetni nivoi koji zadovoljavaju oštrije zahteve proizvođača maziva i konstruktora motora. Međutim, za najnovije  modele motora i vozila, a prema najnovijim specifikacijama kvaliteta motornih ulja, traže se  bazna ulja  sa znatno poboljšanim karakteristikama:

  • zbog povišenih radnih temperatura motora i zbog zahteva za sve dužim  intervalima upotrebe motornih ulja, traži se vrlo visoke termička i oksidaciona stabilnost baznih ulja;
  • za lakše startovanje hladnog motora uz optimalno podmazivanje, kao i zbog uštede goriva, traže se ulja niže viskoznosti (SAE 5W-30; 5W-40; 10W-40);
  • za bolje podmazivanje motora u različitim temperatursim uslovima, traže se ulja sa što nižim tačkama tečenja i sa što višim indeksom viskoznosti, odnosno, ulja čija se viskoznost vrlo malo menja sa promenama temperature;
  • iz ekoloških razloga, a i zbog zahteva za što dužim inetrvalima upotrebe, traže se ulja sa što manjom isparljivošću i sa sve višim kvalitetnim nivoima;

 

Sve ove zahteve mogu da zadovolje hidrokrekovana i sintetička bazna ulja. Sve veći značaj dobijaju hidrokrekovana bazna ulja, koja su po traženim karakteristikama vrlo bliska sintetičkim, ali su im cene znatno niže od sintetičkih.

 

Po pitanju cene koštanja baznih ulja, može se kao orjentacija postaviti sledeći odnos: ako bazna ulja API grupe I imaju vrednost 1,00; API grupa II imaju 1,05; API grupa III 1,50; API grupa IV od 2,50 do 3,00 i API grupa V ima vrednost od 5,00 do 10,00 jedinica, odnosno od 5 do 10 puta skuplja od API grupe I.

 

Osnovne razlike kod solventnih i hidrokrekovanih baznih ulja su u pogledu oksidacione stabilnosti. Solventno rafinisana bazna ulja pri oksidaciji stvaraju u ulju netopljive produkte oksidacije, koji mogu u eksploataciji u motorima stvarati određene poteškoće, dok hidrokrekovana bazna ulja pod istim temperaturnim uslovima stvaraju u ulju topljive produkte. Talozi, koji su nastali kao produkti oksidacije solventno rafinisanih baznih ulja, su uglavnom proizvod oksidacije aromatskih ugljovodonika, koji iz tih ulja nisu uklonjeni tokom procesa rafinacije i koji imaju uglavnom polarni karakter. Suprotno tome, hidrokrekovana bazna ulja pri oksidaciji stvaraju većinom oksidacione proizvode nastale oksidacijom parafinskih ugljovodonika koji su uglavnom topljivi u baznom ulju i stvaraju u motoru manje poteškoća.

 

Najčešće korišćena sintetička bazna ulja su Poli-alfa-olefini (PAO) i Estri. Poli-alfa-olefini su hidrirani, zasićeni olefinski oligomeri dobijeni katalitičkom polimerizacijom linearnih alfaolefina. Prednosti poli-alfa-olefina u poređenju s mineralnim baznim uljima su: niža tačka stinjavanja, bolja tečljivost pri niskim temperaturama, velika termička i oksidaciona stabilnost, viša hidrolitička stabilnost i manja isparljivost. Kompatibilna su s mineralnim baznim uljima i estrima. Estri, koji se koriste kao bazna ulja, dobijaju se reakcijom raznih alkohola i kiselina. Osnovne karakteristike estera u primeni kao motorno ulje su: dobra termička i oksidaciona stabilnost i kod povišenih radnih temperatura, niska isparljivost i biorazgradivost.

 

Nova tehnologija proizvodnje baznih ulja zasniva se na procesu KATALITIČKE DEPARAFINACIJE, odnosno GTL tehnologiji (Gas-to-liquid). GTL tehnologija baznih ulja potpuno će zameniti sintetička bazna ulja (PAO), a bazna ulja grupe III biće uobičajna zamena za bazna ulja grupe I i grupe II prvenstveno u formulacijama motornih ulja viših nivoa kvaliteta.

 

U proizvodnji mazivih ulja mora se poštovati preporuka prizvođača aditiva po pitanju namešavanja aditiva s različitim grupama baznih ulja. Ako proizvođač aditiva preporučuje bazno ulje API Grupe I, ne treba koristiti bazna ulja API Grupe II ili III bez prethodne provere i dodatnih ispitivanja, jer se mogu pojaviti određeni problemi po pitanju deemulzivnosti, penjenja ili mutnog izgleda namešanih ulja. Do ovih problema dolazi zbog različitih topljivosti pojedinih sastojaka aditiva u različitim baznim uljima. Bazna ulja API Grupe II i III sadrže manji procenat aromatskih ugljovodonika, koji dobro rastvaraju aditive, te iz tog razloga ove grupe baznih ulja zahtevaju odgovarajuće aditive u kojima je sadržan potreban rastvarač.

 

U tabelama 3.6 do 3.9 prikazane su tipične karakteristike baznih ulja različitih grupa.

 

Parafinska bazna ulja API Grupa I – Solvent Neutral Oil

SN oznaka   SN-60 SN-100 SN-150 SN-500 SN-600 BS-150
ISO oznaka   VG-10 VG-22 VG-32 VG-100 VG-100 VG-460
SAE oznaka     5W 10W 30 30  
Gustina na 15oC, g/cm3, tipično ASTM D 1298 0,846 0,880 0,890 0,895 0,900 0,910
Boja, ASTM , max. ASTM D 1500 1,0 1,0 2,0 4,0 4,0 6,0
Kinematska viskoznost, mm2/s

na 40oC

na 100oC, tipično

ASTM D 445  

7,5–8,5

2,36

 

18-23

4,1

 

27-32,5

5,3

 

92-104

11

 

109-125

12

 

450-490

32,5

Indeks viskoznosti, min. ASTM D 2270 90 95 100 95 95 90
Tačka paljenja, oC, min. ASTM D 93 145 190 210 230 246 260
Tačka stinjavanja, oC, max. ASTM D 97 - 21 - 12 - 12 -8 - 6 - 6
Neutralizacioni broj, mgKOH/g,max. ASTM D 974 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,1
Ugljenik po Konradsonu, %, max. ASTM D 189 0,05 0,05 0,05 0,15 0,15 0,8
Sadržaj sumpora, %, tipično ASTM D 4294 0,01 0,7 0,7 0,9 0,8 1,0
Korozija Cu trake, 3h/100oC, max. ASTM D 130 1a 1a 1a 1a 1a 1a
Sadržaj vode, % ASTM D 95 ne sadrži ne sadrži ne sadrži ne sadrži ne sadrži ne sadrži
Sadržaj mehaničkih nečistoća, % ASTM D 96 ne sadrži ne sadrži ne sadrži ne sadrži ne sadrži ne sadrži
Strukturni sastav, tipično

% CA, tipično

% CP, tipično

IR analiza  

0,8

63,3

 

9

60

 

9

60

 

9

60

 

9

60

 

10

60

Isparljivost po Noack-u, %, max. DIN 51581   30 15 6 5 1
Deemulzivnost na 54oC, do 40-37-3

tj. do 43-37-0, minuti, max.

ASTM D 1401 30 30 30 30 30 30
Sadržaj PCA, %, max. IP 346 3 3 3 3 3 3
Oksidni pepeo, %, max. ASTM D 482 0,005 0,005 0,005 0,01 0,01  
Oksidaciona stabilnost,

TOP, tipično

TOP-K, tipično

IP 306  

< 0,1

< 1,5

 

< 0,15

< 1,5

 

< 0,15

< 1,5

 

< 0,15

< 1,5

 

< 0,15

< 1,5

 

< 0,15

< 1,5

 

Tipične karakteristike API Grupa II / II+  baznih ulja

  ASTM Metode 100R Tipično 150R Tipično 600R Tipično 110RLV Tipično
API Grupa API 1509 E 1.3 II II II II +
Kinematička viskoznost, mm2/s, na 40oC ASTM D 445 20.4 29.7 104 21.1
Kinematička viskoznost, mm2/s, na 100oC ASTM D 445 4.1 5.2 12.2 4.4
Indeks viskoznosti ASTM D 2270 102 105 107 118
Temperatura tečenja, oC, max. ASTM D 5950/1C -15 -15 -15 -15
Temperatura paljenja, oC, min. (otvoreni sud) ASTM D 92 213 227 270 216
Isparljivost ( NOACK ), %, 250oC, 1 čas ASTM D 5800 (B) 26 14 2 16
Sadržaj sumpora, ppm ICP/XRF <15 <12 <15 <6

 

Bazno ulje  API Grupa III

Karakteristike Metoda HC - 4 HC - 6
Gustina na 150C, kg/m3 ASTM D 4052 0,831 0,839
Boja, max ASTM D 1500 0,5 0,5
Viskoznost na 40 oC, mm2 / s ASTM D 445 20 - 21 30,0 – 34,5
Viskoznost na 100 oC, mm2 / s ASTM D445 4,2 – 4,4 5,5 – 6,5
Indeks viskoznosti, min ASTM D 2270 121 128
Tačka paljenja, oC, min ASTM D 92 224 220
Tačka tečenja, oC, max ASTM D 97 – 18 - 18
Isparljivost po Noak-u, %, max ASTM D 5800 / DIN 51581 14 9

 

 

Sintetička bazna ulja API Grupa IV – Polialfaolefini (PAO)

  PAO

2

PAO

4

PAO

6

PAO

8

PAO

10

PAO

40

PAO

 100

Kinematička viskoznost, mm2/s, na 100oC 1,8 3,90 5,90 7,80 9,60 40,00 100
Kinematička viskoznost, mm2/s, na 40oC 5,54 16,8 31,00 45,8 62,9 395 1250
Kinematička viskoznost, mm2/s, na - 40oC 340 2460 7890 18160 32650 - -
Indeks viskoznosti - 129 138 140 134 151 168
Temperatura tečenja, oC, max. - 63 - 70 - 68 - 63 - 53 - 34 - 20
Temperatura paljenja, oC, min. (otvoreni sud) 155 215 235 252 264 272 288
Isparljivost ( NOACK ), %, 250oC, 1 čas 99 12 7,00 3,00 2,00 0,8 0,6

 

 

Bazna ulja naftenskog tipa

 

Naftenska bazna ulja se koriste za proizvodnju ulja za transformatore i električne prekidače, ulja za rashladne kompresore, procesnih i gumarskih ulja, fluida za obradu metala i za neka industrijska maziva ulja i mazive masti. Nisu pogodna za proizvodnju motornih i transmisionih ulja.

 

Fizičko hemijske karakteristike naftenskih baznih ulja

Karakteristike Metoda Naftensko bazno ulje

VG 10

Naftensko bazno ulje

VG 32

Naftensko bazno ulje

VG 100

Naftensko bazno ulje

VG 220

Gustina na 15oC, kg/dm3 ASTM D 4052 0,880 – 0,899 0,890 – 0,910 0,895 – 0,915 0,925 tipično
Boja ASTM D 1500 max 0,5 max 1 max 1,5 max 3
Kinematička viskoznost na 400C, mm2/s ASTM D 445 8,0 – 10,0 28,8 – 35,2 90 – 110 198 – 242
Kinematička viskoznost na 1000C, mm2/s ASTM D 445 2,3 tipično 4,3 tipično 8,8 tipično 13,3 tipično
Tačka paljenja, PM, 0C ASTM D 93 min 140 min 174 min 204 min 206
Tačka stinjavanja, 0C ASTM D 97 -45 max -30 max -15 max -12 max
Totalni kiselinski broj (TAN), mg KOH/g ASTM D 974 max 0,03 max 0,03 max 0,03 max 0,03
Ugljenik po Konradsonu ASTM D 4530 max 0,01 max 0,01 max 0,01 max 0,01
Oksidni pepeo ASTM D 482 max 0,003 max 0,003 max 0,003 max 0,003
Sadržaj sumpora, % ASTM D 2622 0,01 tipično 0,01 tipično 0,01 tipično 0,03 tipično
Korozija Cu trake, 1000C, 3h ASTM D 130 1 1 1 1
Sadržaj PCA (DMSO), % IP 346 max 3 max 3 max 3 max 3

 

 

Uporedne fizičko-hemijske karakteristike nekih baznih ulja

  Metode SN 150 Hidrokrekovano

HC 6

Poli-alfa-olefini

PAO 6

Naftensko bazno ulje

VG 32

Gustina, 150C, g/ml, max ASTM D 1298 0,880 0,845 0,830 0,900
Viskoznost, 400C, mm2/s ASTM D 445 28 - 32 30,0 – 34,5 29 – 32,9 28,8 – 35,2
Viskoznost, 1000C, mm2/s ASTM D 445 4,5 – 5,5 5,5 – 6,5 5,0 – 6,5 4,3
Indeks viskoznosti, min ASTM D 2270 100 128 138 60
Tačka tečenja, 0C, max ASTM D 97 - 12 - 18 - 68 - 30
Tačka palenja, 0C, min ASTM D 92 210 220 245 174
Isparljivost, Noack,%mas, max ASTM D 5800 15 9 6  
Conradson koks, %mas, max ASTM D 189 0,01 0,01 0  
Sumpor, %, max ASTM D 3120 0,35 0,01 0 0,01
Neutralizac. broj, mgKOH/g, max ASTM D 974 0,01 0,02 0,03 0,03
Anilinska tačka, 0C, ASTM D611 99-102 124-126   56-59
Boja ASTM, max ASTM D 1500 1,5 1,5 0,5 1
IR analiza

%CA, max

%CP, min

IR BRANDES  

5

60

 

2

70

- (ASTM D2140)

10

42

 

 

Karakteristike baznih ulja

 

Ne mogu se sve karakteristike baznih ulja poboljšati aditivima. Zbog toga, svojstva finalnih ulja u velikoj meri zavise od osobina baznih ulja. U tabeli 3.12 prikazane su osobine baznih ulja koje se mogu poboljšati dodavanjem aditiva.

 

Uticaj aditiva na promenu određenih karakteristika baznih ulja

Karakteristike baznih ulja Zavisnost karakteristike Mogućnost korekcije Aditiv
Gustina Od prirode nafte i postupka prerade Ne  
Viskoznost Zavisi od opsega destilacije Namešavanjem ulja

različitih viskoznosti

Impruver viskoznosti
Indeks viskoznosti Zavisi od dubine prerade i prirode nafte Da Impruver viskoznosti
Tačka paljenja Od opsega destilacije i prirode nafte Ne  
Tačka stinjavanja Od sastava i prirode baznog ulja i dubine deparafinacije Delimično Depresant stiništa
Isparljivost Od viskoznosti i dubine prerade. Ulja niže viskoznosti imaju veću isparljivost i obrnuto. Ne  
Koksni ostatak Od postupka prerade i viskozne gradacije. Niže viskoznosti (SN 150) imju manji koksni ostatak od viših viskoznosti (Brighstock). Ne  
Oksidaciona stabilnost Zavisi od prirode nafte i postupka prerade Da Antioksidans
Termička stabilnost Zavisi od prirode nafte i sadržaja nezasićenih ugljovodonika i aromata Ne  
Demulzivnost Zavisi od sastava i prirode baznih ulja. Delimično Demulgator
Deareacija Zavisi od sastava i prirode baznih ulja i dubine prerade Ne  
Penušanje Zavisi od prirode baznih ulja, viskoznosti i prisustva vlage u ulju. Delimično Antipenušavci