Hidraulična ulja

 

AFNOR NF 48-690 i 691, Test filtrabilnosti

Postoji test filtrabilnosti bez prisustva vode AFNOR NF E 48-690 i test filtrabilnosti sa 0,2% vode u ulju AFNOR NF E 48-691. Ocena testa izražava se kao indeks gde je TX (300, 200, 100 i 50) vreme u sekundama gde odgovarajuća količina hidraulične tečnosti (u ml) prođe kroz memebranu filtra. Indeks filtrabilnosti se dobija pomoću formule:

IF = T300 – T200/2(T100 – T50)

 

Denison TP 02 100, Test filtrabilnosti

Ispitivanje se vrši u dve faze. U prvoj fazi meri se vreme (u sekundama) prolaska 75 ml ulja koje se ispituje kroz filter od 1,2 μm pod vakuumom od 65 cmHg. U drugoj fazi ponavlja se isti postupak ali sa uljem u koje je umešano 2% vode.

 

ASTM D 2619, Hidrolitička stabilnost

Veoma važna metoda za hidraulična ulja koja se koriste u numerički upravljanim mašinama. Nedovoljna otpornost ulja na prodor vode može dovesti do problema filtrabilnosti i skraćenog veka trajanja opreme. U 75 g ulja i 25 g destilovane vode uroni se ispolirana bakarna pločica i zatvorena boca rotira brzinom od 5 min-1 pri 930C 48 sati. Nakon toga se određuje:

– promena viskoznosti ulja na 400C,

– promena kiselinskog broja,

– ukupna kiselost vodenog sloja,

– promena težine bakarne pločice,

– izgled bakarne pločice

 

Cincinnati Milacron, postupak A i B, Termička stabilnost

Prema postupku A ispituju se hidraulička ulja, a prema postupku B ulja za klizne staze.

Postupak A

U posudu zapremine 250 ml nalije se 200 ml ulja koje se ispituje i urone se ispolirani bakarni i čelični štapić. Ulje se 168 sati zagreva na temperaturi od 1350C, a nakon toga se određuje:

– količina taloga,

– promena viskoznosti na 400C,

– promena kiselinskog broja,

– promena težine i stepen korozije bakarnog i čeličnog štapića

Postupak B

U posudu zapremine 100 ml nalije se 50 ml ulja koje se ispituje i urone se ispolirani bakarni i čelični štapić. Ulje se 24 ili 72 sata zagreva na temperaturi od 1010C, a nakon toga se određuju parametri kao u postupku A.

 

ISO 2592, ASTM D 92, IP 36, Temperatura paljenja i gorenja ulja (COC – u otvorenoj posudi)

Temperatura paljenja se određuje u Cleveland otvorenoj posudi definisanim postupkom. To je temperatura kod koje se kritična količina para iznad tečnosti zapali (pojava bljeska) uz dovođenje inicirajućeg spoljnog plamena.

Temperatura gorenja se određuje u istom uređaju i istim fluidom, nastavljajući zagrevanje ulja brzinom od 5 do 60C/min sve dok se površina ulja ne zapali i ostane da gori najmanje 4 sekundi.

 

ISO 2719, ASTM D 93, IP 34, Temperatura paljenja (PM – u zatvorenoj posudi)

Temperatura paljenja u zatvorenoj posudi uređaja Pensky-Martens zasniva se na određivanju temperature paljenja kritične količine para iznad površine uz dovošenje plamena, ali u zatvorenoj posudi i uz definisane uslove.

 

ISO 3016, ASTM D 97,   Temperatura tečenja

Ovom metodom određuje se sposobnost ulja da teče pri niskim radnim temperaturama. Ulje se, u definisanoj kiveti i s uronjenim termometrom, postepeno hladi u standardnim hladnim komorama pod definisanim uslovima brzine hlađenja. Svaka 30C proverava se da li ulje teče u nagnutoj kiveti. Kao temperatura tečenja zapisuje se najniža temperatura kod koje je rashlađeno ulje još pokretljivo nakon što se kiveta drži pet sekundi u vodoravnom položaju.

 

ISO 6247, ASTM D 892, IP 146,  Sklonost na pojavu pene – penjenje ulja

Određuje se sklonost na pojavu pene mazivih ulja na definisanim temperaturama u tri odvojena stepena (Sequence).

Stepen 1: u uzorak od 190 ml ulja koje se ispituje, zagrejanog na 240C, uduvava se vazduh tokom 5 minuta i meri količina pene. Količina pene se meri opet nakon 10 minuta mirovanja.

Stepen 2: ponavlja se postupak s novim uzorkom ulja od 180 ml, ali pri 940C.

Stepen 3: isti uzorak iz drugog stepena ispituje se nakon pada pene, ali uz uslove iz stepena 1.

 

ISO 9120, DIN 51381, IP 313, Sposobnost otpuštanja vazduha

Najčešće se koristi kod hidrauličnih i turbinskih ulja. Ulje, zapremine 180 ml, greje se do 250C, 500C ili 750C. Vazduh se uduvava i nakon toga meri se vreme potrebno da se količina vazduha u ulju smanji na 0,2%.

 

ISO 6614, ASTM D 1401, Emulziona svojstva mineralnih ulja

Ovom metodom određuje se sklonost odvajanja ulja od vode. metoda je posebno razvijena za ulja za parne turbine gradacije viskoznosti ISO VG 32 do VG 100. Preporučuje se da temperatura ispitivanja za viskoznija ulja bude 820C. Uzorak od 40 ml ispitivanog ulja se meša sa 40 ml destilovane vode pet minuta na 540C u cilindru sa oznakama zapremine. Meri se vreme potrebno, u intervalima od pet minuta, da se emulzija smanji za 3 ml ili manje. Ako odvajanje nije potpuno nakon stajanja od 30 minuta (60 minuta za jako viskozna ulja) očitaju se postojeće zapremine ulja, vode i preostale količine emulzije u posmatranom vremenu. Rezultati se izražavaju na sledeći način:

 

40-40-0(20)          Došlo je do potpunog odvajanja u 20 minuta. Više od 3 ml emulzije je ostalo

nakon 15 minuta

 

39-38-3(20)          Nije došlo do potpunog odvajanja, ali emulzija se smanjila na 3 ml u toku

20 minuta tako da je test završen

 

39-35-6(60)          Nakon 60 minuta više od 3 ml emulzije je ostalo. Rezultat se očitava: 39 ml ulja,

35 ml vode i 6 ml emulzije.

 

41-37-2(20)          Nije došlo do potpunog odvajanja, ali sloj emulzije se smanjio na 3 ml ili manje

nakon 20 minuta.

 

43-37-0(30)          Sloj emulzije se smanjio na 3 ml ili manje nakon 30 minuta, sloj emulzije nakon

25 minuta je iznad 3 ml.

 

SKC – Schmidt test

Metoda se koristi za ocenjivanje deemulzionih svojstava ulja za klizne staze. Ova metoda daje uvid u ponašanje ulja za klizne staze u slučaju prodora emulzije za obradu metala na kliznu stazu. Ispitivanje se sprovodi prema modifikovanoj metodi ASTM D 1401 na uzorku koji se sastoji od 80% ulja za klizne staze i 20% emulzije (3-7%-tne ili prema preporuci proizvođača). Očitavanje stanja mešavine se obavlja nakon jednog sata, nakon jednog dana i nakon sedam dana. Ocena se daje na osnovu etalona, a zahteva se potpuno odvajanje dve faze.

ISO 2160, ASTM D 130,  Test korozije na bakarnoj pločici

Metoda određuje korozivnost na bakarnoj pločici u različitim mazivima mineralne osnove. Trajanje testa je 3 sata i sprovodi se najčešće na 1000C za većinu industrijskih ulja, ali pri 121 i 1500C. Bakarna pločica se uroni u ulje koje se ispituje i nakon određenog vremena izvadi, opere i uporedi sa etalonom. Definisana je sledeća klasifikacija korozivnosti prema obojenjima u etalonu:

1 – mala obojenja ili mrlje  (a, b)

2 – umerena obojenja                        (a, b, c, d, e)

3 – tamna obojenja                              (a, b)

4 – korozija                                           (a, b, c)

 

ASTM D 943, IP 157,   Oksidaciona stabilnost (TOST)

Ovaj test se prvenstveno primenjuje kod ocenjivanja oksidacione stabilnosti aditiviranih ulja za parne turbine u prisustvu kiseonika, vode, bakra i gvožđa kod određene temperature.

Mešavina 300 ml ulja i 60 ml vode zagrejna na 950C u prisustvu bakar-gvožđe spiralnog katalizatora produvava se kiseonikom (3 lit/sat). Meri se vreme do porasta ukupnog kiselinskog broja (TAN) do kritične vrednosti od 2,0 mgKOH/g ili više, a rezultat u satima do TAN od 2,0 mgKOH/g je mera oksidacione stabilnosti.

 

ASTM D 4310, Oksidaciona stabilnost (1 000 h)

Metoda ispituje otpornost mazivog ulja na taloženje i koroziju. Postupak je identičan metodama IP 57/ASTM D 943 osim što se protok vazduha zaustavlja nakon 1.000 sati i tada određuje ukupni kiselinski broj (TAN), količina nastalog taloga i gubitak na bakru i gvožđu kao katalizatore.

 

Test biorazgradivosti maziva

U poslednje vreme najnovija ispitivanja i istraživanja u koordinaciji udruženja CEC, OECD i ISO bitno su izmenila definiciju, terminologiju i osnovu klasifikacije u pogledu ocene i vrste biorazgradivosti. Dosadašnja metoda CEC-L-33-A-93 odobrena je samo za ocenjivanje primarne biološke razgradivosti što nije dovoljno za ocenjivanje biološke razgradivosti maziva.

U novim specifikacijama, u zavisnosti od važećih zakona pojedine države koristiće se neke od sledećih oštrijih metoda ili njihovih modifikacija:

OECD 301              ispitivanja konačne biorazgradivosti

OECD 302              ispitivanja svojstvene biorazgradivosti

ISO 9439                konačna biorazgradivost/lagana, brza, biorazgradivost (modifikovana

varijanta OECD 301B testa, modifikovani Sturm test)

ISO 14 593            konačna biorazgradivost/lagana biorazgradivost/svojstvena

biorazgradivost