METODE ISPITIVANJA MAZIVA

Viskoznost

ASTM D 445, Kinematicka viskoznost – kapilarna metoda
Kapilarna metoda sa staklenom U-cevi po kojoj se meri vreme protoka izmedu dve oznake, a rezultat se izražava u mm2/s pri definisanoj temperaturi (najcešce 400C ili 1000C)

ASTM D 5293, Dinamicka viskoznost–Simulator hladnog starta (CCS– Cold Cranking Simulator)
CCS služi za odredivanje dinamicke viskoznosti motornih ulja pri pokretanju motora kod niskih temperatura. Brzina rotora upravo zavisi od viskoznosti, te se dinamicka viskoznost odreduje uporedivanjem kalibracione krive brzine rotora sa kalibracionom krivom poznatih referentnih tecnosti u uslovima umerenih brzina smicanja. Ovom metodom mogu se odrediti viskoznosti izmedu 500 i 200 000 mPa.s pri brzinama smicanja izmedu 10 000 i 100 000 s-1 u temperaturnom intervalu od 00C do –400C.

ASTM D 4683, ASTM D 3829, Minirotacioni viskozimetar (MRV)
Ovom metodom odreduje se dinamicka viskoznost pumpanja ulja na definisanoj niskoj temperaturi. Veoma je važna za motorna ulja jer simulira pumpanje ulja u kriticne delove motora pri niskim temperaturama u uslovima malih brzina smicanja od 1 do 50 s-1. ASTM D 4683 je metoda koja se koristi za odredivanje gubitaka usled smicanja i prividne viskoznosti motornih ulja na niskim temperaturama.

ASTM D 3829 je standardna metoda za odredivanje granicne temperature pumpabilnosti motornih ulja.

ASTM D 5133, ASTM D 2983, Brookfieldov viskozimetar
Ovi viskozimetri služe za merenje dinamicke viskoznosti pri temperaturama od –550C do 250C pri brzinama smicanja do 100 s-1. Ima široku primenu kod razlicitih tipova mazivih ulja. To je rotacioni viskozimetar sa diskom i vretenom gde se meri obrtni moment vretena u ulju pri konstantnoj ili promenljivoj brzini i promenljivoj brzini smicanja. ASTM D 5133 je standardna metoda za odredivanje temperaturne zavisnosti viskoznosti ulja na niskim temperaturama i pri malim brzinama smicanja korišcenjem tehnike kontinualnog pracenja temperature. ASTM D 2983 je metoda za ispitivanje viskoznosti na niskim temperaturama ulja koja se koriste u motornim vozilima.

Tannas Savant rotacioni viskozimetar (TBS – Tapered Bearing Simulator)
Koristi se za odredivanje dinamicke viskoznosti pri visokoj temperaturi i velikoj brzini smicanja (HTHS viskoznosti) prema metodi ASTM D 4683. Može se primeniti za brzine smicanja od 50 000 do 7 500 000 s-1 u temperaturnom intervalu od 400C do 2000C.

CEC-L-36-A-90, Ravenfield rotacioni viskozimetar (Ravenfield Tapered Plug Viscosimeter)
Koristi se za odredivanje dinamicke viskoznosti pri visokoj temperaturi i velikoj brzini smicanja (HTHS viskoznosti) prema metodi ASTM D 4741. Može se primeniti za brzine smicanja od 100 000 do 1 500 000 s-1 u temperaturnom intervalu od 600C do 1800C.

Visokopritisni kapilarni viskozimetar
Koristi se za odredivanje HTHS viskoznosti prema metodi ASTM D 4624 i ASTM D 5481. Brzina smicanja se može menjati do 1 000 000 s-1 najcešce na temperaturi od 1500C.

FZG Shear Test (IP 351, CEC L-37-T-85)
Koristi se za ispitivanje smicne stabilnosti zupcanickih i hidraulicnih ulja. Za ispitivanje se upotrebljava specijalni uredaj od posebno izradenih zupcanika na kojem se može menjati opterecenje kroz 12 stepeni. Uslovi ispitivanja (opterecenje, temperatura i vreme trajanja) zavise od vrste ulja koje se ispituje. Razlika viskoznosti svežeg i ulja koje opterecuje karakteriše smicnu stabilnost ulja.

Smicna stabilnost ulja sa polimernim aditivima - Kurt Orbahn ili Bosch injektor
(ASTM D 3945, DIN 51382 ili CEC L-14-A-93)
Meri se pad viskoznosti nakon testa i odreduje se indeks smicne stabilnosti (SSI). Ulje se propušta kroz mlaznicu injektora odredeni broj ciklusa (30 za motorno ulje, a 250 za hidraulicno ulje). Gubitak viskoznosti i indeks smicne stabilnosti racunaju se prema formulama:
gubitak viskoznosti (%) = (V1 – V2) / V1
SSI = (V1 – V2) / (V1 – V0) x 100
(V1 – kinematicka viskoznost pre testa, V2 – kinematicka viskoznost posle testa, V0 – kinematicka viskoznost ulja bez polimernog aditiva)

Motorna ulja

VW IDI intercooler (CEC L-46-T-93), Zapicanje prstenova i cistoca klipa
Iskustvo je pokazalo da stvaranje taloga može da uzrokuje neodgovarajuci rad klipa i prstena i to može dovesti do visoke potrošnje ulja i pojave risova cilindra. Ovaj uslov uglavnom odreduje servisni vek do generalne opravke za vecinu dizel motora i može imati uticaj na nivo emisije. Identifikovana su dva motorna testa koji mere ovaj zahtev performansi: Test VW IDI Intercooler se koristi za odredivanje stvaranja taloga na klipovima kod IDI motora, dok se test VW TDI koristi za motore viših performansi DI motora.
Za procenu uticaja motornog ulja u odnosu na cistocu klipa, zapicanja klipnih prstenova i promena svojstva motornih ulja, koristi se cetvorocilindricni motor od 1,6 litara, turbošaržirani IDI dizel motor sa intercoolerom (59 kW, 155Nm). Test traje ukuno 50 casova, kontinualnog rada, pri punoj brzini i opterecenju (4500 min-1 pri temperaturi ulja od 1300C).
Primarni test parametri za ocenu po ovom testu su: zapicanje prstenova i cistoca klipa.

Peugeot XUD 11BTE (CEC-L-56-T-98), Kontrola cadi i disperzivnost
Visoki nivoi mulja i cadi u motornom ulju mogu dovesti do formiranja taloga, habanja, naslaga i zapušavanja filtera. Cad nastaje kao rezultat neuskladenog toka sagorevanja i momenta ubrizgavanja goriva. Iako motorno ulje tipicno ne utice na formiranje cadi, dobro formulisano motorno ulje može da smanji uticaj cadi na trajnost motora. Za merenje ove performanse koristi se motorni test Peugeot XUD11BTE, Motor PSA XUD 11BTE je cetvorocilindricni dizel motor sa predkomorom od 2,1 litra. Glavni cilj testa je da proceni povecanje viskoznosti ulja u prisutvu cadi. Motor radi pri punom opterecenju u ciklusima od po 30 minuta ukljucujuci i 2 minuta rada u praznom hodu, tokom 75 casova. Motor je podešen na nivo izduvne emisije dima indeksa 2 i na temeraturu izduvnih gasova od 8000C. Temperatura sredstva za hladjenje se održava na 1000C i ulja na 1100C. Pri testu se koristi gorivo sa 0,3% sumpora. Nivo cadi na kraju testa je oko 4%.
Primarni test parametri za ocenu po ovom testu su: apsolutno povišenje viskoznosti na 100 oC sa 3% cadi i cistoca klipa

Mercedes Benz OM 602 A ( CEC-L-51-A-98)
OM 602 A je petocilindricni dizel motor zapremine 2,5 litara. Trajanje testa je 200 casova. Rad motora je ciklican po jednocasovnim ciklusima. Broj obrtaja motora se krece od 0 do 4600 min-1, a snaga od 0 do 88 kW. Temperature fluida se krecu od 22 do 920C (za rashladnu tecnost) i od 45 do 1420C (za ulje).
Primarni test parametri za ocenu po ovom testu su: habanje bregova, povišenje viskoznosti, poliranje košuljice cilindra, habanje cilindra i potrošnja ulja.

Mitsubishi 4D34T4 (JASO M354-1999)
Ovim testom se može oceniti osobina zaštite ventilskog razvoda od habnja, koje je u vezi sa prisustvom cadi u ulju. Smanjenje visine brega se koristi da se odredi nivo habanja ventilskog razvoda. Motor za test je Mitsubishi 4D34T4, cetvorocilindricni motor od 3,9 litara, sa vazdušno hladjenim intercoolerom. Da bi se bolje razlikovala ispitivana ulja, za ispitivanje se koristi modifikovan motor kod koga je bregasto vratilo od nodularnog liva, za razliku od standardnog vratila u motorima iz serijske proizvodnje. Uslovi motora su podešeni tako da se na kraju testa dobije povišenje sadržaja cadi od oko 4,5%. Ovo se postiže radom pri konstantnom broju obrtaja od 3200 min-1 i uz dodatnu kolicinu goriva (više za oko 10%) tokom ukupne dužine testa od 160 casova. Primarni test parametar za ocenu po ovom testu je: habanje obline brega.

VW TDI (CEC-L-78-T-99)
Za ispitivanje zapicanje klipnih prstenova i cistoce klipa koristi se cetvorocilindricni turbošaržirani dizel motor sa direktnim ubrizgavanjem i interkulerom (81kW, 235 Nm). Trajanje testa je 54 casa. Koristi se ciklican rad motora koji se sastoji od naizmenicne faze rada na praznom hodu i faza sa maksimalnim opterecenjem (na 4150 min-1 i na temperaturi ulja od 1450C).
Primarni test parametar za ocenu po ovom testu je: cistoca klipa i zapicanje prstenova.

Mercedes Benz M111E (CEC-L-54-T-96)
M111 je benzinski cetvorocilindricni motor zapremine 2 litra i koristi se da se oceni poboljšanje ekonomicnosti, smanjenje potrošnje goriva u poredenju sa referentnim SAE 15W-40 uljem. Trajanje testa je 24 casa. Koristi se i ciklican i stalan rad motora. Broj obrtaja motora je od praznog hoda do 3071 min-1, a snaga motora od 0 do 49 kW. Temperature rashladnog fluida su od 20 do 950 C i ulja od 20 do 1000C.
Primarni test parametar za ocenu po ovom testu je: poboljšanje ekonomicnosti u potrošnji goriva.

Peugeot TU5 JP (CEC-L-88-T-02)
Test Peugeot TU5 JP je u osnovi namenjen za procenu sposobnosti motornog ulja da se odupre ugušcivanju, kada se koristi u radu pri visokoj temerturi. Trajanje testa je 72 casa i nije dopušteno dolivnje ulja. Tokom testa temperatura ulja je tipicna na oko 1500C. Ugušcivanje koje se meri ovim testom nije u vezi sa pojavom cadi. Primarni test parametar za ocenu po ovom testu je: zapicanje prstenova, lakovi na klipu i povišenje viskoznosti.

ASTM 6278 ili CEC-L-14-A-93, Stabilnost na smicanje
Motorna ulja koja sadrže polimere tipicno su podvrgnuta gubitku viskoznosti kada su izložena uslovima visokog smicanja. Režimi visokog smicanja u motoru postoje na dodirnoj površini klipnog prstena i zida cilindra, ventilskog pogona, kao i u ostalim oblastima gde se javlja relativno visoka brzina, visoko opterecenje i/ili visoke temperature.
Standardni test metod za stabilnost na smicanje fluida koji sadrže polimere, uz upotrebu brizgaljke za ubrizgavanje ASTM 6278 ili CEC-L-14-A-93, meri procenat gubitka viskoznosti na 1000C fluida koji sadrži polimer kada se procenjuje pomocu Bosch PE 2 A 90C300/3S2266 dvostruka klipna injekciona pumpa povezana sa komorom za atomizaciju koja je opremljena sa Bosch DN 8 S2 injektorom.
Motorno ulje se provodi kroz dizel brizgaljke pri takvoj brzini smicanja koja dovodi do degradacije molekula polimera koji su manje otporni na smicanje. Ova degradacija smanjuje kinematicku viskoznost testiranog ulja. Specifikacija zahteva da ulje ostane unutar oznacene viskozitetne gradacije posle 30 ciklusa testova.

ASTM D5800 Noack test, Isparljivost
Ova karakteristika procenjuje isparljivost motornih ulja na 2500C uz korišcenje Noack uredaja za isparljivost (ASTM D5800). Ulje koje ima visoku isparljivost pokazuje veliku potrošnju u motoru.
Standardni test metod za gubitak usled isparljivosti motornih ulja je Noack metod, ASTM D5800 ili CEC-L-40-A-93 ili JPI 5S-41-93 pri cemu se meri masa isparljivih para izgubljenih kada se ulje greje na 2500C uz konstantni protok vazduha koji se provodi kroz ulje tokom 60 minuta. Odreduje se i izveštava o gubitku mase ulja.

ASTM D874, Sulfatni pepeo
Standardni test metod za odredivanje sadržaja sulfatnog pepela iz mazivih ulja i adtiva, ASTM D874 opisuje odredivanje sulfatnog pepela iz novih mazivih ulja koja sadrže odredene metale. Uzorak ulja sagoreva sve dok ne ostane samo pepeo i ugljenik. Posle hladenja, ostatak se tretira sumpornom kiselinom i greje do 7750C do kompletne oksidacije ugljenika. Pepeo se zatim hladi, ponovo tretira sumpornom kiselinom i greje na 7750C do konstantne težine. Dobijena masa izražena kao procenat mase polaznog uzorka ulja daje vrednost koja oznacava sadržaj sulfatnog pepela.

Ukupni bazni broj (TBN)
Ukupan bazni broj se definiše kao mera alkalnosti koja potice od svih materija u mazivu koje pokazuju baznu reakciju. Izražava se u mgKOH/g uzorka ulja. To je ekvivalent za kolicinu kiseline potrebne da se neutralizuju sve bazne materije u jednom gramu uzorka maziva.
Može se odredivati metodama: ASTM D664, IP 177, koje se zasnivaju na titraciji alkoholnim rastvorom hlorovodonicne kiseline. Medutim, cešce se koriste metode: ASTM D2896, IP 276, koje se zasnivaju na titraciji standardnim rastvorom perhlorne kiseline u glacijalnoj sircetnoj kiselini. Metoda ASTM D2896 zamenjena je ekvivalentnom metodom ISO 3771. Metode ASTM D2896, IP 276 i ISO 3771, na istom uzorku pokazuju nešto više vrednosti TBN u poredenju sa metodom ASTM D664, zbog toga što se titracije ne završavaju pri istoj vrednosti pH.

ASTM D6594, ASTM D6557, Korozija i rda
Standardni test metod za procenu korozivnosti motornog ulja, ASTM D6594 se koristi da se testira ulje za motore i da se odredi njihova tendencija da korodiraju legure olova i bakra koje se obicno nalaze u sklopovima motora. Cetiri metalne trake bakra, olova, kalaja i bronze se potope u odmerenu kolicinu motornog ulja na 1350C. Vazduh se provodi kroz ulje tokom testa koji traje 168 casova. Zatim se analizira sadržaj bakra, olova i kalaja koristeci spektrometrijsku analizu ASTM D5185. Koncentracija ovih metala treba da bude ispod specificiranih nivoa.
Standardni test za procenu karakteristika sprecavanja rdanja kod motornih ulja, ASTM D6557 pokriva test rdanja kugle (BRT) kojim se procenjuje antirdajuca sposobnost motornog ulja. Procedura je posebno pogodna za procenu motornih ulja koja rade na niskim temperaturama u uslovima prisustva kiselina.

CEC-L-39-T-97, Kompatibilnost elastomera
Procena kompatibilnosti ulja i elastomera bilo CEC-L-39-T-97 plus Daimler Chrysler zahtev za AEM ili kompletni Daimler Chrysler zahtevi plus CEC elastomer R3 ima za cilj da odredi stepen kompatibilnosti mazivih ulja i stabilnih polimera. Komadici elastomera za testiranje se potope u ulje koje se testira tokom odredenog vremenskog perioda i na odredenoj temperaturi. Velicina, zapremina, tvrdoca i osobine nošenja opterecenja se odreduju pre i posle potapanja. Kompatibilnost ulja i elastomera se procenjuje kroz izmene tih karakteristika. Trajanje potapanja je 168 h (7 dana) u svežem ulju i bez starenja elastomera. Materijali i temperature testova su dati u tabeli.

Oznaka materijala Opšti tip elastomera Temperatura ispitivanja
CEC RE1 ili DC FPM Fluoroelastomer 150oC
CEC RE 2 ili DC ACM Akrilni elastomer 150oC
CEC RE 3 Silikonski 150oC
CEC RE 4 ili DC NBR Nitrilni 100oC
DC AEM 150oC

Ulja za menjace i diferencijale motornih vozila

L-33, Test korozije
Ovim testom se ocenjuju svojstva protiv rde i kororzije ulja za menjace i diferencijale na povišenim temperaturama i kontaminacije vodom. U hipoidni prenos zadnjeg mosta (diferencijal) ulije se 1200 ml ulja i 30 ml vode. Diferencijal se okrece 4 casa na 82,20C, a nakon toga miruje 162 casa na temperaturi od 51,70C.
Nakon testa ocenjuje se korozija i talog. Kod ulja kvaliteta GL-5 i MIL-L-2105 C ne sme doci do korozije na radnim površinama, a poklopac može imati najviše 3,2 cm2 rde.

L-37, Test velikog obrtnog momenta
Testom L-37 ocenjuje se sposobnost podnošenja visokih opterecenja (EP svojstva), zaštita od habanja hipoidnog prenosnika pri velikim brzinama i malog obrtnog momenta kao i malim brzinama i velikog obrtnog momenta. Ulje se prvo izlaže velikoj brzini i malom obrtnom momentu u vremenu od 100 minuta, a zatim maloj brzini i velikom obrtnom momentu daljnjih 24 sata. Nakon testa vrši se kompletan pregled zupcanika i ležajeva.

CRC L-38, Test oksidacije i korozije
Ovim testom se ocenjuju sklonosti ulja na koroziju bakar/olovo, oksidaciju i stvaranje taloga u uslovima velike brzine i visoke temperature. Takode se može odrediti i smicna stabilnost. Koristi se jednocilindricni motor koji radi 10 sati brzinom od 3150 min-1. Racuna se gubitak viskoznosti i SSI (indeks smicne stabilnosti).

L-42, Test velike brzine
Ovim testom se ocenjuju karakteristike ulja za zupcanicke prenosnike protiv zaribavanja kod velikih brzina i udarnog opterecenja u hipoidnom prenosniku. Posle uhodavanja prenosnik se ubrzava na broj obrtaja od 1050 min-1, a zatim usporava na 530 min-1. Ciklus se ponavlja pet puta, a nakon toga deset udarnih opterecena. Nakon testa zupcanici se ocenjuju na zaribavanje.

CRC L-60, Test termicke i oksidacione stabilnosti
Ovim testom se ocenjuje degradacija ulja u uslovima oštre oksidacije. Uzorak ulja se stavlja u specijalno zupcanicko kucište sa dva spregnuta zupcanika i bakarnom trakom. Test traje 50 sati pri 1630C pri broju obrtaja zupcanika od 1725 min-1 i puštanje vazduha kroz uzorak. Nakon testa odreduje se povecanje viskoznosti i netopljivo u pentanu i toluenu.

Tecnosti za kocione sisteme motornih vozila

ASTM D 1120, Tacka kljucanja tecnosti
U tikvicu za odredivanje tacke kljucanja ulije se odredena kolicina kocione tecnosti i zagrejava do pojave kljucanja. Tacka kljucanja se izracunava kao srednja vrednost više ocitavanja temperature kljucanja.

ISO 4925, Tacka kljucanja vlažne tecnosti
Tecnosti za kocnice imaju svojstvo upijanja vode i vlage. Kako povecanje sadržaja vode negatvno utice na radne osobine kocione tecnosti veoma je važna karakteristika tacka kljucanja vlažne tecnosti. Ona predstavlja temperaturu pri kojoj kociona tecnost kljuca sa 3,5% vode. Tecnost za kocnice, zajedno sa referentnom tecnošcu, vlaži se u posebnim uslovima i kada se postigne 3,5% vode odreduje se tacka kljucanja metodom ASTM D 1120.

ISO 4925, Korozivnost
Ispitivanje zaštite od korozije kocione tecnosti sprovodi se posebnim postupkom koji simulira konstrukcijske uslove rada u vozilima. U posudi se, uz zaptivni materijal, u elektrolitskom kontaktu nalazi set plocica metala (celik, aluminijum, sivi liv, beli lim, mesing, bakar, cink). Test traje 120 sati na 1000C a ocenjuje se promena zaptivki, promena tecnosti i promena mase plocica.

ISO 4925, Uticaj na gumu
Kociona tecnost deluje na zaptivke na taj nacin što im povecava zapreminu, podmazuje i štiti od prekomernog habanja. Metoda se sprovodi u dva razlicita postupka koji simuliraju razlicite uslove rada: u prvom slucaju, trajanje testa 120 sati pri 700C i u drugom slucaju, trajanje testa 70 sati pri 1200C.
U posudu sa ispitnom kocionom tecnošcu stave se zaptivke i nakon sprovedenog testa pod definisanim uslovima ocenjuju promene zaptivke: povecanje zapremine, povecanje precnika i smanjenje tvrdoce.

ISO 4925, Tacka tecenja na niskim temperaturama
Kocione tecnosti moraju biti u funkciji i pri niskim temperaturama. Test se sprovodi u dvarazlicita postupka koji simuliraju razlicite uslove rada: u prvom slucaju, trajanje testa 144 sati pri -400C i u drugom slucaju, trajanje testa 6 sati pri -500C.
Ocenjuje se transparentnost tecnosti uporedivanjem sa etalonom (Hiding Power Chart), pojava taloga i vreme kretanja vazdušnog mehurica.

ISO 4925, Uticaj vode na kocionu tecnost
Apsorbirana voda utice i na tacku tecenja kocione tecnosti. Ispitivanje uticaja vode sprovodi se u dva postupka koji simuliraju razlicite uslove rada: u prvom slucaju, trajanje testa 22 sata pri -400C i u drugom slucaju, trajanje testa 22 sata pri 600C.
Nakon testa ocenjuje se transparentnost i taloženje, a u prvom slucaju i brzina kretanja vazdušnog mehurica.

ISO 4925, Otpornost na oksidaciju
Simuliraju se uslovi u primeni. U kocionu tecnost koja se ispituje umeša se inicijator oksidacije i aktivira prema propisanom postupku. U kocionu tecnost koja se ispituje uroni se zaptivni materijal i na njega set plocica (aluminijum, liveno gvožde). Test traje 70 sati pri 230C, a nakon toga 168 sati pri 700C. Ocenjuje se gubitak mase plocica, taloženje itd.

Tecnosti za rashladne sisteme motora vozila

ASTM D 1881, Pojava pene
Ovom metodom ispituju se svojstva penjenja tecnosti za rashladne sisteme. Ispituje se koncentrovana rashladna tecnost sa tackom mržnjenja –180C. Na temperaturi od 880C i vremenskom intervalu od 5 minuta u tecnost se uvodi vazduh. Nakon prestanka uduvavanja meri se kolicina pene i brzina nestanka, odnosno stabilnost pene.

ASTM D 1384, Korozivnost
Prema navedenoj metodi ispitivanje korozivnosti traje 336 sati pri temperaturi od 880C i uz uduvavanje vazduha. Priprema se mešavina rashladne tecnosti sa korozionom vodom sa temperaturom mržnjenja –180C. U ispitivanu tecnost uroni se set metalnih plocica koji se najcešce nalaze u konstrukcijama rashladnih sistema: bakar, mesing, celik, gvožde, aluminijum i legura za lemljenje. Ispituje se promena ispitivane rashladne tecnosti i gumitak mase plocica. Specificni zahtevi za sposobnost zaštite od korozije definisali su proizvodaci motora i motornih vozila i najcešce se sprovode na osnovu zahteva njihovih internih testova.

Industrijski zupcanicki prenosnici

FZG test, DIN 51354/II
Metoda se koristi za ocenjivanje relativne sposobnosti nošenja opterecenja i svojstva sprecavanja habanja razlicitih tipova ulja za podmazivanje zupcanickih prenosnika, hidraulicnih ulja, ulja za automatske menjace (ATF) i hipoidnih ulja. Definisani zupcanicki par konstantnog broja obrtaja radi u ispitivanom ulju odredene pocetne temperature. Opterecenje zupcanika se postepeno povecava sve dok ne dode do zaribavanja zupcanika, odnosno dok gubitak mase zupcanika ne bude veci za 10 mg od prosecnog gubitka mase u prethodnim stepenima ispitivanja. Taj stepen opterecenja naziva se stepen štetnog opterecenja i navodi se u razlicitim specifikacijama u zavisnosti od namene ulja.

ASTM D 2509, Timken test
Metoda se koristi za odredivanje sposobnosti podnošenja opterecenja i svojstva sprecavanja habanja ulja koje se ispituje. Prvenstveno se koristi kod ispitivanja ulja za zatvorene industrijske zupcanike i mazive masti sa EP svojstvima.
Celicni prsten, koji se obrce brzinom od 800 o/min, radijalno opterecuje celicni blok koji se ispituje. Mazivo se kontinualno dovodi na mesto kontakta. Opterecenje se postepeno povecava u seriji testova, a u svakom se koristi novi prsten i neistrošena površina bloka. Radna svojstva mogu se oceniti prema razlicitim kriterijumima kao što su OK vrednost, pritisak na mestu dodira, koeficijent trenja i otpornost na habanje i abraziju. Zahtevi za radna svojstva, obicno izraženi kao OK vrednost, odredeni su specifikacijom prema kojoj se mazivo ispituje.

ASTM D 2893, Oksidaciona stabilnost za ulja sa EP svojstvima
Prvenstveno se koristi kod ispitivanja ulja za zatvorene industrijske zupcanike sa EP svojstvima. Ulje, koje se ispituje, u kolicini od 300 ml greje se 312 sati na 950C ili 1210C uz uvodenje suvog vazduha brzinom 10 lit/sat. Nakon završetka testa odreduje se porast viskoznosti ulja i taložni broj.

ASTM D 2711, Sposobnost odvajanja ulja od vode – deemulzivnost
Koristi se za merenje sposobnosti srednje i visoko viskoznih mazivih ulja, sa i bez EP dodataka, da odvoje vodu. Uzorak od 405 ml ulja i 45 ml vode meša se 5 minuta na temperaturi od 820C. Nakon 5 sati stajanja i smirivanja, odreduje se procenat vode u ulju kao i sadržaj slobodne vode. Takode se meri zapremina vode i emulzije nakon separacije centrifugom u uzorku od 100 ml tzv. uljnog sloja. Ako ulje sadrži EP aditive, testira se uzorak od 360 ml ulja uz 90 ml vode. Radi se izveštaj o procentualnom sadržaju vode u ulju, o ukupno slobodnoj vodi (ml) koja predstavlja zbir slobodne vode nakon stajanja i nakon centrifugiranja, i izveštaj o sadržaju emulzije u mililitrama.

Hidraulicna ulja

AFNOR NF 48-690 i 691, Test filtrabilnosti
Postoji test filtrabilnosti bez prisustva vode AFNOR NF E 48-690 i test filtrabilnosti sa 0,2% vode u ulju AFNOR NF E 48-691.
Ocena testa izražava se kao indeks gde je TX (300, 200, 100 i 50) vreme u sekundama gde odgovarajuca kolicina hidraulicne tecnosti (u ml) prode kroz memebranu filtra. Indeks filtrabilnosti se dobija pomocu formule:
IF = T300 – T200/2(T100 – T50)

Denison TP 02 100, Test filtrabilnosti
Ispitivanje se vrši u dve faze. U prvoj fazi meri se vreme (u sekundama) prolaska 75 ml ulja koje se ispituje kroz filter od 1,2 µm pod vakuumom od 65 cmHg. U drugoj fazi ponavlja se isti postupak ali sa uljem u koje je umešano 2% vode.

ASTM D 2619, Hidroliticka stabilnost
Veoma važna metoda za hidraulicna ulja koja se koriste u numericki upravljanim mašinama. Nedovoljna otpornost ulja na prodor vode može dovesti do problema filtrabilnosti i skracenog veka trajanja opreme.
U 75 g ulja i 25 g destilovane vode uroni se ispolirana bakarna plocica i zatvorena boca rotira brzinom od 5 min-1 pri 930C 48 sati. Nakon toga se odreduje:
- promena viskoznosti ulja na 400C,
- promena kiselinskog broja,
- ukupna kiselost vodenog sloja,
- promena težine bakarne plocice,
- izgled bakarne plocice

Cincinnati Milacron, postupak A i B, Termicka stabilnost
Prema postupku A ispituju se hidraulicka ulja, a prema postupku B ulja za klizne staze.
Postupak A
U posudu zapremine 250 ml nalije se 200 ml ulja koje se ispituje i urone se ispolirani bakarni i celicni štapic. Ulje se 168 sati zagreva na temperaturi od 1350C, a nakon toga se odreduje:
- kolicina taloga,
- promena viskoznosti na 400C,
- promena kiselinskog broja,
- promena težine i stepen korozije bakarnog i celicnog štapica
Postupak B
U posudu zapremine 100 ml nalije se 50 ml ulja koje se ispituje i urone se ispolirani bakarni i celicni štapic. Ulje se 24 ili 72 sata zagreva na temperaturi od 1010C, a nakon toga se odreduju parametri kao u postupku A.

ISO 2592, ASTM D 92, IP 36, Temperatura paljenja i gorenja ulja (COC – u otvorenoj posudi)
Temperatura paljenja se odreduje u Cleveland otvorenoj posudi definisanim postupkom. To je temperatura kod koje se kriticna kolicina para iznad tecnosti zapali (pojava bljeska) uz dovodenje inicirajuceg spoljnog plamena.
Temperatura gorenja se odreduje u istom uredaju i istim fluidom, nastavljajuci zagrevanje ulja brzinom od 5 do 60C/min sve dok se površina ulja ne zapali i ostane da gori najmanje 4 sekundi.

ISO 2719, ASTM D 93, IP 34, Temperatura paljenja (PM – u zatvorenoj posudi)
Temperatura paljenja u zatvorenoj posudi uredaja Pensky-Martens zasniva se na odredivanju temperature paljenja kriticne kolicine para iznad površine uz dovošenje plamena, ali u zatvorenoj posudi i uz definisane uslove.

ISO 3016, ASTM D 97, Temperatura tecenja
Ovom metodom odreduje se sposobnost ulja da tece pri niskim radnim temperaturama. Ulje se, u definisanoj kiveti i s uronjenim termometrom, postepeno hladi u standardnim hladnim komorama pod definisanim uslovima brzine hladenja. Svaka 30C proverava se da li ulje tece u nagnutoj kiveti. Kao temperatura tecenja zapisuje se najniža temperatura kod koje je rashladeno ulje još pokretljivo nakon što se kiveta drži pet sekundi u vodoravnom položaju.

ISO 6247, ASTM D 892, IP 146, Sklonost na pojavu pene – penjenje ulja
Odreduje se sklonost na pojavu pene mazivih ulja na definisanim temperaturama u tri odvojena stepena (Sequence).
Stepen 1: u uzorak od 190 ml ulja koje se ispituje, zagrejanog na 240C, uduvava se vazduh tokom 5 minuta i meri kolicina pene. Kolicina pene se meri opet nakon 10 minuta mirovanja.
Stepen 2: ponavlja se postupak s novim uzorkom ulja od 180 ml, ali pri 940C.
Stepen 3: isti uzorak iz drugog stepena ispituje se nakon pada pene, ali uz uslove iz stepena 1.

ISO 9120, DIN 51381, IP 313, Sposobnost otpuštanja vazduha
Najcešce se koristi kod hidraulicnih i turbinskih ulja. Ulje, zapremine 180 ml, greje se do 250C, 500C ili 750C. Vazduh se uduvava i nakon toga meri se vreme potrebno da se kolicina vazduha u ulju smanji na 0,2%.

ISO 6614, ASTM D 1401, Emulziona svojstva mineralnih ulja
Ovom metodom odreduje se sklonost odvajanja ulja od vode. metoda je posebno razvijena za ulja za parne turbine gradacije viskoznosti ISO VG 32 do VG 100. Preporucuje se da temperatura ispitivanja za viskoznija ulja bude 820C. Uzorak od 40 ml ispitivanog ulja se meša sa 40 ml destilovane vode pet minuta na 540C u cilindru sa oznakama zapremine. Meri se vreme potrebno, u intervalima od pet minuta, da se emulzija smanji za 3 ml ili manje. Ako odvajanje nije potpuno nakon stajanja od 30 minuta (60 minuta za jako viskozna ulja) ocitaju se postojece zapremine ulja, vode i preostale kolicine emulzije u posmatranom vremenu. Rezultati se izražavaju na sledeci nacin:
40-40-0(20) Došlo je do potpunog odvajanja u 20 minuta. Više od 3 ml emulzije je ostalo
nakon 15 minuta
39-38-3(20) Nije došlo do potpunog odvajanja, ali emulzija se smanjila na 3 ml u toku
20 minuta tako da je test završen
39-35-6(60) Nakon 60 minuta više od 3 ml emulzije je ostalo. Rezultat se ocitava: 39 ml ulja,
35 ml vode i 6 ml emulzije.
41-37-2(20) Nije došlo do potpunog odvajanja, ali sloj emulzije se smanjio na 3 ml ili manje
nakon 20 minuta.
43-37-0(30) Sloj emulzije se smanjio na 3 ml ili manje nakon 30 minuta, sloj emulzije nakon
25 minuta je iznad 3 ml.

SKC – Schmidt test
Metoda se koristi za ocenjivanje deemulzionih svojstava ulja za klizne staze. Ova metoda daje uvid u ponašanje ulja za klizne staze u slucaju prodora emulzije za obradu metala na kliznu stazu. Ispitivanje se sprovodi prema modifikovanoj metodi ASTM D 1401 na uzorku koji se sastoji od 80% ulja za klizne staze i 20% emulzije (3-7%-tne ili prema preporuci proizvodaca). Ocitavanje stanja mešavine se obavlja nakon jednog sata, nakon jednog dana i nakon sedam dana. Ocena se daje na osnovu etalona, a zahteva se potpuno odvajanje dve faze.

ISO 2160, ASTM D 130, Test korozije na bakarnoj plocici
Metoda odreduje korozivnost na bakarnoj plocici u razlicitim mazivima mineralne osnove. Trajanje testa je 3 sata i sprovodi se najcešce na 1000C za vecinu industrijskih ulja, ali pri 121 i 1500C. Bakarna plocica se uroni u ulje koje se ispituje i nakon odredenog vremena izvadi, opere i uporedi sa etalonom. Definisana je sledeca klasifikacija korozivnosti prema obojenjima u etalonu:
1 – mala obojenja ili mrlje (a, b)
2 – umerena obojenja (a, b, c, d, e)
3 – tamna obojenja (a, b)
4 – korozija (a, b, c)

ASTM D 943, IP 157, Oksidaciona stabilnost (TOST)
Ovaj test se prvenstveno primenjuje kod ocenjivanja oksidacione stabilnosti aditiviranih ulja za parne turbine u prisustvu kiseonika, vode, bakra i gvožda kod odredene temperature.
Mešavina 300 ml ulja i 60 ml vode zagrejna na 950C u prisustvu bakar-gvožde spiralnog katalizatora produvava se kiseonikom (3 lit/sat). Meri se vreme do porasta ukupnog kiselinskog broja (TAN) do kriticne vrednosti od 2,0 mgKOH/g ili više, a rezultat u satima do TAN od 2,0 mgKOH/g je mera oksidacione stabilnosti.

ASTM D 4310, Oksidaciona stabilnost (1 000 h)
Metoda ispituje otpornost mazivog ulja na taloženje i koroziju. Postupak je identican metodama IP 57/ASTM D 943 osim što se protok vazduha zaustavlja nakon 1 000 sati i tada odreduje ukupni kiselinski broj (TAN), kolicina nastalog taloga i gubitak na bakru i gvoždu kao katalizatore.

Test biorazgradivosti maziva
U poslednje vreme najnovija ispitivanja i istraživanja u koordinaciji udruženja CEC, OECD i ISO bitno su izmenila definiciju, terminologiju i osnovu klasifikacije u pogledu ocene i vrste biorazgradivosti. Dosadašnja metoda CEC-L-33-A-93 odobrena je samo za ocenjivanje primarne biološke razgradivosti što nije dovoljno za ocenjivanje biološke razgradivosti maziva.
U novim specifikacijama, u zavisnosti od važecih zakona pojedine države koristice se neke od sledecih oštrijih metoda ili njihovih modifikacija:
OECD 301 ispitivanja konacne biorazgradivosti
OECD 302 ispitivanja svojstvene biorazgradivosti
ISO 9439 konacna biorazgradivost/lagana, brza, biorazgradivost (modifikovana
varijanta OECD 301B testa, modifikovani Sturm test)
ISO 14 593 konacna biorazgradivost/lagana biorazgradivost/svojstvena
biorazgradivost

Tecnosti za hladenje i podmazivanje pri obradi metala

Reichertova vaga
Odreduje se sposobnost nošenja opterecenja mazivih ulja, a posebno tecnosti za obradu metala. Na nepokretnom valjcicu rotira prsten, koji je svojom donjom trecinom uronjen u ulje koje se ispituje. Prsten okretanjem povlaci ulje na dodirno mesto s valjcicem. Tokom ispitivanja na valjcicu nastaje elipticno istrošenje cija velicina zavisi o mazivim svojstvima tecnosti koja se ispituje.

DIN 51 350/I, IP 125, Herbert test
Ovom metodom odreduju se svojstva zaštite od korozije emulzija i rastvora u slucaju kontakta celik-liveno gvožde. Na plocicu od livenog gvožda stavi se celicna strugotina, prelije tecnošcu koja se ispituje i ostavi jedan dan u odredenim uslovima osti pri temperaturi okoline. Nakon ispitnog vremena, strugotine se uklone i ocenjuje površina plocice.

DIN 51 350/II, IP 267, Filter papir test
Metoda se sastoji u odredivanju korozionih produkata koje strugotine od livenog gvožda mogu ostaviti na filter papiru u prisustvu ispitne tecnosti. Odredena kolicina strugotina raširi se po filter papiru, prelije tecnošcu koja se ispituje i ostavi dva sata pri sobnoj temperaturi u zatvorenoj ispitnoj posudi. Nakon toga, ukloni se strugotina i ocitava obojenje filter papira.

Odredivanje koncentracije refraktometrom
Refraktometri se koriste za odredivanje koncentracije emulzije ili rastvora. Zbog razlicitog prelamanja svetlosti potrebno je za razlicite formulacije upotrebiti odgovarajuci faktor korekcije. Prava koncentracija emulzije ili rastvora dobija se tako što se koncentracija ocitana na refraktometru pomnoži sa faktorom emulzije ili rastvora.

Clariant test penjenja
Ovaj test simulira nastajanje pene u primeni raspršivanjem tecnosti koja se ispituje pomocu mlaznice u cirkulacionom visokopritisnom sistemu. Ispitivanoj tecnosti, u kolicini od približno 40 l uz protok od 1440 l/h i pritisak od 3 bara, dovodi se vazduh pod pritiskom od 1,5 bara što dodatno otežava uslove testa.
Sam test traje najmanje 2 sata , a rezultat se izražava kao zapremina nastale pene i vreme njenog nestanka. Rezultat sadrži i vizuelni opis sprovedenog testa.

ISO 9950 (1995), Odredivanje osobine hladenja ulja za termicku obradu
Za ispitivanje sposobnosti hladenja ulja za kaljenje ovom metodom koristi se sonda precnika 12,5 mm i dužine 60 mm, a izradena je od niklove legure INCONEL 600. U središte sonde stavlja se termoelement NiCr/NiAl. Termoelement je spojen na racunar ili pisac tako da se mogu snimati i registrovati potrebne velicine: temperatura, vreme, brzina hladenja i druge osobine. Sonda se ugreje do odredene temperature (npr. 850 ?50C) i drži se 5 minuta u peci. Nakon toga, tako ugrejana sonda prebacuje se iz peci u sredstvo za hladenje kojem se meri sposobnost hladenja. Za vreme hladenja snimaju se krive promene temperature s vremenom, odnosno promene temperature sa brzinom hladenja.
Iz krive promene temperature s vremenom može se odrediti vreme za koje se dostiže odgovarajuca temperatura, npr. 6000C, 4500C, 3000C odnosno izracunati srednja brzina za odgovarajuci temperaturni interval (najcešce izmedu 700 i 3000C). Iz dijagrama promene brzine hladenja s temperaturom mogu se za bilo koju temperaturu odrediti brzine hladenja. Takode se mogu razlikovati pojedine faze kod sredstava kod kojih dolazi do nastanka parnog omotaca. Pored toga iz ovog dijagrama se može odrediti maksimalna brzina hladenja.

Sredstva za privremenu zaštitu od korozije

ASTM D 1748, Test vlažne komore
Ovaj test je namenjen oceni zaštite metalnih delova od rdanja u uslovima velike vlažnosti. Posebno pripremljene celicne plocice urone se u sredstvo i ostave da se ocede, a zatim se stavljaju u vlažnu komoru na rotirajuce postolje i izlaže 100% relativnoj vlazi pri 400C.
Kad je ispitivanje završeno, plocice se operu i oceni se rdanje. U zavisnosti od broja i velicine tackica rde, ocenjuje se da li sredstvo za privremenu zaštitu od korozije zadovoljava ili ne.

ASTM B 117, Test slane komore
Test je namenjen oceni zaštite metalnih delova od rdanja u uslovima vlažne i slane atmosfere. Sredstva za zaštitu od korozije se ispituju tako da se posebno pripremljene plocice urone u sredstvo i ostave da se ocede, zatim se stavljaju u standardizovanu slanu komoru pod nagibom od 15 do 30 stepeni u odnosu na vertikalu. Temperatura u komori se održava pri 350C, a relativna vlažnost od 95 do 98%. Rastvor koji se koristi za stvaranje slane magle je 5%-tni neutralni rastvor natrijum hlorida. Kad je ispitivanje završeno, plocice se peru i ocenjuje se rdanje. U zavisnosti od broja i velicine tackica rde, ocenjuje se da li sredstvo za privremenu zaštitu od korozije zadovoljava ili ne.

Mazive masti

ASTM D 1263, Automotive Wheel Bearing Test
Ispitivanje utvrduje sklonost masti na curenje pri povišenim temperaturama, a koje se prvenstveno koriste za ležajeve tockova automobila. Modifikovana glava prednjeg tocka postavi se u termostat i okrece ležajeve 6 sati brzinom 660 min-1 na odredenoj povišenoj temperaturi. Meri se curenje masti i daje ocena podmazanosti ležaja i glave. Zahtevi za radne osobine definisani su specifikacijom prema kojoj se mast ispituje.

IP 121, Izdvajanje ulja
Ocenjuje se sposobnost masti da u svojoj strukturi zadrži uljnu komponentu, jer masti pokazuju tendenciju odvajanja ulja tokom skladištenja. U uredaj, koji se sastoji od poklopca za opterecenje od 100 g i dveju posudica za odvajanje i skupljanje medusobno odvojenih sitom, stavi se mast. Ispitivanje se sprovodi na temperaturi od 400C i u trajanju od 168 sati (7 dana). Idvojeno ulje se izmeri, a rezultat se izražava u masenom procentu izdvojenog ulja.

ISO 2176/ASTM D 566, Temperatura kapanja
Temperatura kapanja je ona temperatura kod koje mast prelazi u tekuce stanje. Kao temperatura kapanja uzima se temperatura, kod koje u uslovima propisanim metodom odredivanja, prva kapljica masti kapne sa otvora ispitne posude.

ISO 2137/ASTM D 217, Mehanicka stabilnost, Penetracija
Ispitivanje daje uvid u smicnu ili strukturnu stabilnost mazivih masti nakon produženog gnjecenja. Ispitivanje se sprovodi u aparaturi za gnjecenje, koji radi s plocama razlicitog broja rupica i definisanom brzinom kretanja ploce unutar gnjecilice. Kao mera za mehanicku stabilnost masti uzima se promena penetracije nakon 10 000 (ili 100 000) dvostrukih udaraca u odnosu na penetraciju nakon gnjecenja od 60 dvostrukih udaraca. Rezultat se najcešce izražava kao procenat promene penetracije nakon produženog gnjecenja i penetracije nakon 60 dvostrukih udaraca.
Ovom metodom odreduje se konzistencija, odnosno tvrdoca mazivih masti, a sprovodi se penetrometrom. U uzorak masti koji je prethodno temperiran pri 250C i gnjecen sa 60 dvostrukih udaraca u standardizovanoj gnjecilici, oslobada se standardizovani konus koji penetrira u mast pod vlastitom težinom 5 sekundi. Dubina se ocitava u desetim delovima milimetra i predstavlja penetraciju masti koja se ispituje.

ASTM D 942, Oksidaciona stabilnost
Ovo ispitivanje daje uvid u otpornost mazivih masti na hemijsku degradaciju zbog dejstva kiseonika iz vazduha. Oksidaciona stabilnost mazivih masti odreduje se u Norma Hoffman bombi u kojoj se mast izlaže dejstvu kiseonika pod povišenim pritiskom (758 kPa) temperaturom od 1000C za vreme ispitivanja od 100 sati. Sa napredovanjem oksidacije kiseonik se apsorbuje a pritisak u bombi pada. Rezultat se iskazuje padom pritiska.

ASTM D 1264, Otpornost prema ispiranju vodom
Ispitivanje daje procenu otpornosti mazivih masti prema ispiranju vodom iz ležaja. Ispitivanje se sprovodi na kuglicnom ležaju pri brzini obrtaja od 600 min-1. Ležaj se napuni sa 4 g masti i prska mlazom vode u kolicini od 5 ml/s pri 380C ili 790C za vreme od jednog sata. Ispirljivost se utvrduje merenjem kolicine masti isprane iz ležaja, a izražava se u procentima mase.

ASTM D 2596, Odredivanje EP svojstva masti na uredaju sa cetiri kugle
Ovom metodom odreduje se sposobnost nošenja opterecenja mazive masti u uslovima visokog pritiska i umerenih kliznih brzina. Uredaj se sastoji od 4 celicne kugle koje su uronjene u ispitivanu mast. Jedna od njih klizi pod pritiskom po tri nepokretne kugle. Opterecenje se postepeno povecava dok ne dode do zavarivanja kugli što predstavlja tacku zavarivanja, a može se odredivati i indeks opterecenja. Na istom uredaju ispituju se i industrijska ulja prema ASTM D 2783 (1800 min-1, 10s).

ASTM D 2266, Odredivanje habanja za mazive masti na uredaju sa cetiri kugle
Ovom metodom odreduje se sposobnost podnošenja opterecenja masti u kliznom kontaktu. Uredaj se sastoji od 4 celicne kugle, koje su uronjene u ispitivanu mast. Jedna od kugli klizi (1200 min-1) pod pritiskom po tri nepokretne kugle. Maziva mast je zagrejana na 75OC, a test traje 60 minuta. Nakon testa mere se tragovi habanja na nepokretnim kuglama. Na istom uredaju ispituju se i industrijska ulja prema ASTM D 4172.

SKF R2F test, DIN 51 806
Ovim testom odreduje se sposobnost masti da podmazuje ležaj. Dva bacvasta dvoreda ležaja precnika 60 mm s bronzanim kavezima rade 480 sati brzinom od 2500 min-1, sa radijalnim opterecenjem od 8500 N (uslovi A) ili 480 sati brzinom od 1500 min-1, sa radijalnim opterecenjem od 8500 N (uslovi B). Pod uslovima B ležajevi se pocnu zagrejavati nakon 24 sata na ispitnu temperaturu. Radna svojstva utvrduju se prema stanju masti na kraju testa i gubitku mase u delovima ležaja.

SKF V2F test
Ovim testom utvrduje se mehanicka stabilnost masti, narocito onih koje se upotrebljavaju u kucištima železnickih vagona. Meri se sklonost takvih masti na curenje i omekšavanje uz vibracije. Dva dvoredna bacvasta ležaja precnika 130 mm s celicnim kavezima rade:
a) 72 sata kod 500 min-1,
b) 72 sata kod 500 min-1, a zatim 72 sata kod 1000 min-1 bez opterecenja
Cekic koji izaziva vibracije pada svake sekunde na kucište u kontrolisanim uslovima. Curenje masti ne sme preci 50 g pod uslovima a) i 150 g pod uslovima b).

SKF-ROF test za mazive masti
Ovaj test je razvijen za ispitivanje mazivih masti u malim valjcastim ležajevima kod visokih temperatura do 1700C i velikim brzinama. Pojedini ležaj radi sve dok mu temperatura ne poraste 200C iznad zadate. Broj sati rada je mera prikladnosti ispitivane masti za taj tip primene.

SKF EMCOR test, ASTM D 1743, DIN 51802
Ovim testom ocenjuje se sposobnost masti da zaštiti valjcaste ležaje od rdanja. Koristi se osam dvoredih kuglicnih ležajeva. Na pocetku testa podmažu se po dva ležaja sa 10 g ispitivane masti, a u kucište svakog ležaja ulije se 20 ml destilovane vode. Ležajevi rade tri puta po osam sati, s vremenom stajanja od 16 sati izmedu svakog intervala. Nakon treceg intervala rada ležajevi se ostave da stoje 108 sati, a zatim se odreduje korodirana površina spoljnog prstena i prema njoj daje ocena korozije od 0 (bez korozije) do 5 (vrlo jaka korozija).

Stepen
Korozije Intenzitet korozije Karakteristike
0 nema korozije
1 tragovi korozije Najviše 3 mesta koji pokazuju koroziju, od kojih ni jedno nije vece površine od 1mm2.
2 laka korozija Korozija 1% površine.
3 umerena korozija Korozija 1% do 5% površine.
4 jaka korozija Korozija 5% do 10% površine.
5 vrlo jaka korozija Korozija na preko 10% površine.