ULJA ZA KOMPRESORE

Ulja za vazdušne kompresore

Kompresori su uređaji za sabijanje vazduha ili gasova. U praksi se najčešće susreću rotacioni  (centrifugalni, vijčani) i klipni kompresori. Zahtevi za mazivima i podmazivanjem ne zavise samo od vrste kompresora, već i od vrste medijuma koji se komprimuje. Na primer, vazdušni i gasni kompresori su po konstrukciji slični, međutim glavna razlika je u pogledu uticaja ulja na medijume.

Rotacioni kompresori imaju veoma široko područje kapaciteta komprimovanog vazduha od 11 do 2800 m³/min i pritiska od 1,3 do 25 bara. Osnovna podela među ovim kompresorima je na niskopritisne jednostepene (1,3 do 3,2 bar), standardne i visokopritisne višestepene (4,5 do 25 bar). Za podmazivanje rotacionih kompresora najčešće se koristi ulje viskoznosti ISO VG 150. Za rotacione jednostepene kompresore primenjuju se turbinska ili motorna ulja, dok se za rotacione višestepene kompresore koriste kompresorska ulja prema DIN 51 506. Osim opšteg podmazivanja, ulje preuzima ulogu zaptivanja kompresionog prostora.

Vijčani kompresori spadaju u grupu rotacionih kompresora. Osnovna podela ovih kompresora je na jednostepene i višestepene. Područje rada, odnosno kapaciteta jednostepenih vijčanih kompresora je od 0,3 do 40 m³/min i pritiska 7,5 do 13 bara, dok je kod dvostepenih 11,2 do 67 m³/min i 7,5 do 14 bara. Količina ulja u vazduhu na izlazu vijčanih kompresora je do 3 ppm (milionitih delova). Zamena ulja se preporučuje na 8000 časova rada ili nakon dve godine. Za podmazivanje vijčanih kompresora najčešće se koriste ulja viskoznosti ISO VG 32 do ISO VG 68. Za podmazivanje vijčanih kompresora se, osim kompresorskih ulja DIN 51 506, primenjuju i turbinska ili sintetička ulja.

Klipni kompresori predstavljaju najstariji način komprimovanja vazduha. U osnovi predstavljaju pumpu kod koje se vazduh komprimuje pomoću klipa unutar cilindra. Mogu biti jednostepeni i višestepeni. Kod višestepenih se između dva stepena kompresuje obično uvodi međuhlađenje komprimovanog vazduha. Kapaciteta su od 0,14 do 3 m³/min i pritiska od 7 do 345 bara. Za podmazivanje klipnih kompresora najčešće se koriste ulja viskoznosti ISO VG 68 do ISO VG 150. Za podmazivanje malih klipnih kompresora, koji obično imaju podmazivanje cilindra i pogona izvedeno tako da se ono vrši iz uljne kade, i blage uslove rada primenjuju se hidraulična ili motorna ulja, a za teže uslove rada kompresorska DIN 51 506. Za podmazivanje velikih klipnih kompresora primenjuje se ulje za kompresore DIN 51 506 ili sintetičko ulje, viskozne gradacije i do ISO VG 460. Kod ovih kompresora podmazivanje cilindra i pogona je odvojeno.

Izbor ulja za kompresore zavisi od konstrukcionih rešenja kompresora i radnog fluida koji se komprimuje. Zadatak ulja je da smanji trenje i habanje elemenata, da obezbedi dobro zaptivanje kompresorskog prostora, inertnost i dobru separaciju u odnosu na radni fluid.

Težinu uslova rada određuje konstrukcija kompresora (način hlađenja, broj klipova, brzina kretanja), uslovi okoline (temperatura usisa i hlađenja, prašina) i uslovi rada (kontinualni ili periodični rad, održavanje, intervali zamene ulja). Izbor ulja za kompresore prema različitim specifikacijama i standardima prikazan je u tabelama 5.116 do 5.123.

Tabela 5.116: Kriterijumi za izbor ulja za vazdušne kompresore prema DIN 51 506

Tabela 5.117: Izbor ulja za kompresore

Kvalitet kompresorskih ulja definisan je standardom DIN 51 506 koji se odnosi na maziva ulja koja se koriste u vazdušnim kompresorima s podmazivanim prostorom pod pritiskom i bez hlađenja s ubrizganim uljem. Predviđa pet kvaliteta kompresorskih ulja u zavisnosti od maksimalne temperature kompresije  prikazanih u tabeli 5.118.

Ulja VB i VC su bez aktivnih materija, a ulja VBL, VCL i VDL sa aktivnim materijama za povećanje zaštite od korozije i oksidacije.

Tabela 5.118: Ulja za vazdušne kompresore prema DIN 51 506

Tabela 5.119: Karakteristike ulja za vazdušne kompresore

Tabela 5.120: Karakteristike ulja za vazdušne kompresore

Tabela 5.121: Karakteristike ulja za vazdušne kompresore

Tabela 5.122: Klasifikacija ulja za vazdušne kompresore

Tabela 5.123 Karakteristike ulja za vazdušne kompresore

Sintetička ulja za kompresore

Poliglikoli

Kompresorska ulja na bazi poliglikola odlikuju se dobrom zaštitom od habanja i otpornošću na visoke protiske. Primenjuju se kod kompresora koji komprimuju procesne gasove kao što su: etan, propan ili butan. Ovi gasovi se ne rastvaraju u poliglikolu.

Polialfaolefini

Kompresorska ulja na bazi polialfaolefina odlikuju se visokom oksidacionom stabilnošću, visokim indeksom viskoznosti (VI = 150), a kod razgradnje ne ostavljaju koksni talog. Primenjuju se u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Estri dikarbonskih kiselina

Kompresorska ulja na bazi estera dikarbonskih kiselina odlikuju se visokom termičkom stabilnošću i visokim indeksom viskoznosti. Ova ulja imaju veoma dug vek eksploatacije ( više od 10.000 radnih časova) u odnosu na mineralna tipa VDL (do 1400 radnih časova).

Esteri fosfornih kiselina

Kompresorska ulja na bazi estera fosfornih kiselina odlikuju se visokom termičkom stabilnošću i dugotrajnošću (7.000 radnih časova). Primenjuju se kao teškozapaljiva ulja u industrijama gde se zahteva visoka krajnja temperatura komprimovanog vazduha.

Održavanje kompresora

Prilikom instaliranja kompresora treba se imati u vidu da usisni vod mora biti u hladu i dalje od izvora toplote, jer direktno utiče na krajnju temperaturu kompresije i pravilan rad kompresora. Osim toga, usisni vod mora biti udaljen od mesta gde dolazi do pojave prašine, pare i ostalih nečistoća koje dovode do brze kontaminacije i pojave taloga.

Sa usisavanjem čestice prašine i čestice vlage stvara se mulj koji deluje kao brusna pasta koja, osim abrazivnog dejstva, dovodi do otkaza pneumatskih upravljačkih i ostalih delova koji se pokreću pomoću komprimovanog vazduha. Zbog toga značajnu ulogu ima usisni filter. Mora se poštovati preporuka proizvođača kompresora o izboru i održavanju usisnog filtera. U slučajevima da se ne može izbeći okolina sa visokom koncentracijom prašine i vlage, preporučuje se upotreba predfiltera, pri čemu se mora voditi računa o padu pritiska na usisnom vodu, koji mora biti po propisu proizvođača kompresora. Usisni vodovi moraju biti od nerđajućeg materijala i uvek u ispravnom i čistom stanju.

Kod vazdušnih kompresora ulje je izloženo visokoj temperaturi i intenzivnom dodiru sa vazduhom, pri čemu dolazi do povećane oksidacije maziva i pojave ugljeničnih taloga i lakova na unutrašnjim delovima kompresora (ventilima, vodovima, hladnjacima) koji su skloni samozapaljenju. Najkritičniji deo za podmazivanje je izlazni ventil zbog visoke temperature komprimovanog vazduha. To je osnovni razlog zbog čega ulja za podmazivanje kompresora moraju imati odgovarajuću strukturu, viskoznost, temperaturu paljenja i visoku otpornost na oksidaciju. Pored toga, mora se voditi računa o količini ulja za podmazivanje. Ako se upotrebi velika količina ulja, preti opasnost od stvaranja taloga i koksa na ventilima, klipnim prstenovima i ostalim delovima što ometa i razmenu toplote. Sa povećanjem potrošnje ulja povećavaju se i ukupni troškovi. Ako se upotrebi mala količina maziva preti opasnost od prekomernog zagrevanja, trenja i habanja.

Potrošnja ulja proporcionalna je starosti kompresora, ali približno iznosi 20 do 70 g/1000 m³ kod klipnih i 5 do 30 g/1000 m³ kod vijčanih kompresora.

Previsoka krajnja temperatura kompresije pospešuje oksidaciju ulja i stvaranje taloga, i ukazuje na neispravan rad kompresora. Uzroci previsoke krajnje temperature su: visoka temperatura usisnog vazduha, prljav usisni filter, nepovoljan položaj kompresora ili nedovoljno hlađenje zbog nastalog taloga u sistemu za hlađenje.

U većini slučajeva zagrejani komprimovani vazduh iz kompresora odlazi direktno, bez pripreme, u cevovod. Komprimovani vazduh, kao takav, najčešće sadrži čestice vlage koje se prilikom hlađenja u cevovodu ili ekspanzije u pneumatskim alatima, pretvaraju u vodu što naravno nepovoljno utiče na delove kompresora, a naročito skraćuje vek trajanja upravljačkih i regulacionih uređaja. Iz tog razloga komprimovani vazduh treba ohladiti do sobne temperature u hladnjacima i isparivačima. Za otklanjanje nastalog kondenzata, uređaji za sakupljanje vode trebaju se postaviti na najniže mesto cevnog voda. Cevni vodovi moraju imati pad od 1,5 do 2% u smeru strujanja.

U cilju sprečavanja stvaranja zapaljivih mešavina uljne magle i vazduha kao i koksnog ostatka koji mogu uzrokovati pojavu požara i eksplozije, kompresor se mora redovno održavati i servisirati. Neke od aktivnosti održavanja i servisiranja su:

• Evidencija i regulacija potrošnje ulja,
• Kontrola količine, dolivanja i zamene ulja,
• Praćenje radnih parametara: pritisak i temperatura vazduha, pritisak i temperatura ulja, pritisak i temperatura vode za hlađenje prema preporuci proizvođača kompresora,
• Kontrola vitalnih delova: radnih, povratnih i sigurnosnih ventila, zaptivki mernih instrumenata i uređaja za upozoravanje i isključivanje,
• Redovno čišćenje radnih ventila i ostalih delova kod kojih dolazi do pojave taloga,
• Rezervoari za komprimovani vazduh se moraju redovno kontrolisati naročito od pojave korozije. Kondenzovana voda se mora redovno čistiti,
• Voditi posebnu pažnju o pojavi neuobičajnih šumova, vibracija kao i mogućnostima propuštanja vazduha, vode ili ulja,
• Uvesti preventivno održavanje, odnosno održavanje prema stanju vitalnih delova kompresora,
• Koristiti originalne filtere i redovno ih kontrolisati

Na potisnom vodu komprimovanog vazduha postavljaju se filteri čiji je zadatak da zadrže čestice taloga, rđe i drugih nečistoća. U tom slučaju komprimovani vazduh sadrži najviše 5 mg/m³ ulja. Za otklanjanje vodene i uljne pare, gde je potreban viši stepen sušenja, odnosno suvi komprimovani vazduh, ugrađuju se apsorpcioni filteri sa ulošcima aktivnog uglja, ili nekog drugog tipa.

Ulja za vakuum pumpe

Za podmazivanje vakuum pumpi koje obezbeđuju srednje ili niske vakuume, koriste se kompresorska ulja. Međutim za pumpe koje obezbeđuju visoke vakuume treba koristiti specijalna ulja za vakuum pumpe, dovoljno visoke viskoznosti i male isparljivosti, kako bi se obezbedilo podmazivanje i zaptivanje, a sprečilo stvaranje uljne magle koja se kondezuje na drugim delovima sistema, tabela 5.124. Ostale karakteristike ovih ulja su: visoka oksidaciona i termička stabilnost, hidrolitička stabilnost i deemulzivnost.

Tabela 5.124: Klasifikacija ulja za vakuum pumpe

Ulja za gasne kompresore

Kod kompresora koji komprimuju različite gasove, posebno mora da se obrati pažnja na međusobnu reaktivnost gasa i ulja.

U slučaju komprimovanja KISEONIKA, HLORA i HLOROVODONIKA, koriste se kompresori bez ulja. Ne sme se upotrebljavati mineralno ulje u komorama za sabijanje zbog opasnosti od eksplozije. Kod njih se podmazivanje cilindra ostvaruje korišćenjem ugljeničnih prstenova (čvrsto mazivo), a pogoni i ležajevi vratila, koji su odvojeni od komore za sabijeni gas, se podmazuju kompresorskim uljem i to posebnim sistemom za podmazivanje. Osim toga, za hlađenje cilindra može da se koristi voda ili vodeni rastvor sapunice ili rastvor glicerina.

Za komprimovanje relativno INERTNIH GASOVA (azot, helijum,  neon, amonijak, vodonik) koriste se ulja za kompresore viskoznih gradacija ISO VG 100 ili ISO VG 150.

Kompresori za KISELE GASOVE, odnosno gasovi koji sadrže SO₂, CO₂, NO₂ zahtevaju ulja sa visokom alkalnom rezervom. Takva ulja neutrališu kisele sastojke u ulju za podmazivanje.

Ulje za kompresore VC i VDL se ne preporučuju jer ne poseduju veću sposobnost neutralizacije kiselih produkata. Kiseli produkti dovode do zgušnjavanja ulja, polimerizacije i pojave korozije u kompresorima. Motorna ulja sa visokim baznim brojem (TBN) pokazala su se kao najbolja.

Za podmazivanje kompresora za ZEMNE GASOVE, kao što su propan, butan, metan i etan, preporučuje se upotreba sintetičkih ulja na bazi polialkilenglikola. Ovi gasovi ne deluju na smanjenje viskoznosti ulja, jer se ne rastvaraju  u poliglikolu.

U slučaju da se radi o VLAŽNIM GASOVIMA gde postoji mogućnost kondezovanja vode i isparenja tankog uljnog filma u zoni cilindra, koriste se kompaundirana (zamašćena) ulja koja sadrže dodatke za poboljšanje mazivih svojstva.

Klasifikacija ulja za gasne kompresore prikazana je u tabeli 5.125.

Tabela 5.125: Klasifikacija ulja za gasne kompresore

Ulja za rashladne kompresore

Rashladni kompresori se ugrađuju u rashladne aparate za domaćinstvo i za industriju. Za starije tipove kao rashladni fluid korišćeni su amonijak ili ugljendioksid, a za nove generacije se koriste metilhlorid (CH₃Cl), difluordihlormetan (CF₂Cl₂), odnosno freon 12 (R 12), difluormonohlormetan (CHF₂Cl), odnosno freon 22 (R 22).

Kod rashladnih kompresora ulje dolazi u kontakt sa rashladnim fluidom, meša se s njim i biva izloženo visokim i niskim temperaturama. Ulje za rashladne kompresore uz prisustvo rashladnog fluida treba da zadovolji sledeće osnovne funkcije: podmazivanje, odnosno smanjenje trenja i habanja, zaptivanje komprimovanog gasa između usisne i potisne strane kompresora, hlađenje ležajeva i kućišta, izolacija motora kod hermetički zatvorenih jedinica

Najvažnije karakteristike ulja koje utiču na pravilan rad sistema su: viskoznost, sposobnost mešanja sa rashladnim fluidom, dobre niskotemperaturne osobine, hemijska stabilnost i termička stabilnost ulja

Viskoznost ulja je značajna zbog pravilnog podmazivanja i efikasnog zaptivanja. Mora biti dovoljno niska na niskim temperaturama tako da se može odvojiti od rashladnog fluida kako ne bi došlo do stvaranja smolastih uljnih taloga koji negativno utiču na funkcionisanje regulacionih organa.

Gasovi, kao rashladni fluidi, uglavnom su rastvorljivi u mineralnom ulju što smanjuje viskoznost ulja, te se iz tog razloga mora voditi računa o pravilnom izboru viskozne gradacije.

Amonijak i ugljendioksid se veoma loše rastvaraju u ulju, odnosno ne utiču na smanjenje viskoziteta. Izbor ulja za rashladne sisteme sa ovim rashladnim fluidima vrši prema tački stinjavanja, odnosno prema najnižoj temperaturi koja se javlja u sistemu.

Freoni se dobro rastvaraju u ulju pri čemu ga razređuju, pa se mora upotrebiti ulje višeg viskoziteta. Važna karakteristika kod rashladnih kompresora sa freonom je i tačka kristalizacije ulja, odnosno stepen deparafinacije, zbog toga što freoni izazivaju izdvajanje parafina iz ulja.

Sposobnost mešanja rashladnih fluida sa uljima zavisi od prirode rashladnih fluida i ulja, od viskoziteta ulja, od pritiska rashladnog fluida i temperature ulja. U sistemima sa rashladnim fluidima koji se na mešaju sa uljima (npr. amonijak) obavezno je korišćenje odvajača ulja. U hermetički zatvorenim sistemima rashladni fluid je potpuno rastvorljiv u ulju. Ako bi došlo do raslojavanja, pogoršale bi se funkcije hlađenja i podmazivanja, što može da dovede i do zaribavanja kompresora.

Niskotemperaturna osobina ulja za rashladne kompresore je jedna od najvažnijih. Komprimovani gas na izlazu iz kompresora neminovno prenosi sa sobom malu količinu ulja na nikotemperaturnu stranu rashladnog sistema. Za pravilno funkcionisanje rashladnog sistema ulje se mora na adekvatan način vratiti iz isparivača u karter kompresora. Na niskim temperaturama, na strani rashladnog sistema koji se nalazi na niskom pritisku, može doći do izdvajanja većih molekula i obrazovanja smolastih naslaga koje mogu dovesti do začepljenja kapilarnih cevi ili lepljenja prigušnog ventila, a takođe mogu prouzrokovati nedovoljno podmazivanje kompresora.

Hemijska stabilnost ulja u prisustvu rashladnog fluida, metala, vlage i nečistoća je takođe važna karakteristika. Na povišenim temperaturama ulje reaguje sa rashldnim fluidom, a prisustvo metala ima ulogu katalizatora. Primena ulja neodgovarajućeg kvaliteta može dovesti do različitih problema kao što su: obrazovanje taloga, naslaga na potisnim ventilima kompresora, lepljenja i formiranje bakarnog filma na čeličnim prstenovima (npr. ležajeva, klipova i ventila) koji rade na temperaturama višim u odnosu na ostali deo sistema i u kontaktu sa uljem.

Termička stabilnost podrazumeva postojanost ulja na visokim temperaturama i uslovljena je stepeno rafinacije. Koksovanje potisnih ventila na kompresoru može biti prouzrokovano termičkom razgradnjom ulja usled uticaja visokih radnih temperatura. Zbog toga treba primenjivati ulja sa odličnom termičkom stabilnošću.

Zahtevi kvaliteta ulja za rashladne kompresore sadržani su u standardu ISO L-DR, tabela 5.126 i u standardima DIN 51503 i BS 2626 datim u tabeli 5.127.

Specifikacija DIN 51503 se odnosi na maziva ulja koja se koriste za podmazivanje rashladnih kompresora, a tokom rada su izložena uticaju gasovitog i tečnog rashladnog fluida. U zavisnosti od vrste rashladnog sredstva specifikacija definiše svojstva mazivog ulja za amonijačne kompresore pod oznakom DIN 51503-KA (odgovara standardu ISO-L DRA), a za freonske DIN 51503-KC (odgovara standardu ISO-L DRC).

Specifikacija BS 2626 definiše svojstva mazivih ulja za podmazivanje rashladnih kompresora koji kao rashladno sredstvo koriste amonijak ili halogene ugljovodonike.

Prilikom izbora ulja za rashladne kompresore mora se utvrditi karakteristika mešanja sa rashladnim fluidom. Ulja za rashladne kompresore na bazi mineralnih ulja, alkilbenzena ili polialfaolefina nisu rastvorljiva ili su samo delimično rastvorljiva u rashladnim fluidima koji ne sadrže hlor, kao što su na primer: R 134a, R 404a i R 507. U ovim rashladnim uređajima koristi se ulje na bazi sintetičkih poliolestera.

Vremenom, u toku rada kompresora, dolazi do kontaminacije i degradacije ulja za rashladne kompresore. Ulje dolazi u dodir sa fluidima za hlađenje i drugim delovima sistema tako da se u njemu talože strana tela kao i materije koje nastaju raspadanjem rashladnih fluida. To utiče na povećanje neutralizacionog broja korišćenog ulja. Povećanje neutralizacionog broja pokazuje da se, u većini slučajeva, povećala kiselost uzrokovana rashladnim sredstvom. Granične vrednosti neutralizacionog broja (NB) iznose:

• Za R 12                 0,05 mgKOH/g
• Za R 22, R 13        0,06 mgKOH/g
• Za R 11                 0,01 mgKOH/g

Tabela 5.126: Klasifikacija ulja za rashladne kompresore prema ISO standardu

Tabela 5.127: Klasifikacija ulja za rashladne kompresore prema DIN 51503:

Tabela 5.128  Ulja za rashladne kompresore

Tabela 5.129 Ulja za rashladne kompresore

Tabela 5.130 Ulja za rashladne kompresore

Tabela 5.131 Ulja za rashladne kompresore

Tabela 5.132 Ulja za rashladne kompresore

Radi lakše primene standarda za rashladne kompresore i ISO klasifikacije, u tabeli 5.133 date su orijentacione tabele obeležavanja kategorija prema DIN-u i prema ISO klasifikaciji. Ove tabele su samo orijentaciono upoređivanje odgovarajućih specifikacije prema standardima DIN i ISO, što znači da njihove fizičko-hemijske karakteristike ne odgovaraju u potpunosti.

Tabela 5.133 Orijentacione tabele obeležavanja kategorija prema DIN-u i prema ISO klasifikaciji

Tabela 5.134: Izbor ulja za rashladne kompresore prema vrsti rashladnog fluida

Prilikom izbora gradacije viskoznosti mora se uzeti u obzir uticaj halogenovanih ugljovodonika, čije prisustvo u ulju dovodi do smanjenja viskoznosti ulja. Za pravilnu primenu ulja za rashladne kompresore potrebno je poznavati pored osnovnih osobina ulja, i neke specifične osobine kao što su:

-         tečljivost,

-         sposobnost mešanja ulja i  fluida za hlađenje,

-         sadržaj vode,

-         otpornost na zagrevanje i

-         prisustvo nerastvorljivih sastojaka koji se stvaraju prilikom mešanja sa fluidom za hlađenje

Tečljivost

Tečljivost ulja za rashladne kompresore određuje se na osnovu tečljivosti ulja  u “U-cevi”. Određuje se  po metodi DIN 51568. Pri određivanju tečljivosti ulja za rashladne kompresore treba uzeti u obzir da prisustvo halogenovanih ugljovodonika u ulju poboljšava svojstvo tečljivosti ulja.

Na primer: prisustvo 5% mas. fluida za hlađenje R22 u ulju za rashladne kompresore snižava tečljivost ulja za oko 10^oC, a prisustvo 10% mas. fluida za hlađenje R22 snižava tečljivost ulja za oko 20^oC. Ovi rezultati su orijentacioni.

U rashladnim sistemima koji koriste amonijak kao rashladni fluid, ulja mogu ostati tečljiva i ispod granične vrednosti dobijene ispitivanjem u “U-cevi”.

Sposobnost mešanja ulja i fluida za hlađenje

Fluidi za hlađenje, obuhvaćeni standardom DIN 8960 rastvaraju se u uljima za rashladne kompresore. Rastvorljivost zavisi od radnog pritiska i temperature u rashladnom kompresoru. Na niskim temperaturama može doći do razdvajanja uljne faze i faze rashladnog fluida. Neodgovarajuća sposobnost mešanja ovih faza tj. tendencija ka njihovoj separaciji, može dovesti do problema u radu kompresora.

Osnovni problemi u radu kompresora su posledica različite isparljivosti ulja i rashladnih fluida (vlažna i suva ekspanzija), zbog  čega se može ugroziti:

-         povratni tok ulja iz hladnjaka u kompresor,

-         prelaz toplote u isparivač,

-         sniženje tačke  ključanja fluida za hlađenje i sl.

Sadržaj vode

Navedene maksimalne vrednosti za prisustvo vode u ulju se odnose na ulje u momentu isporuke, u originalnoj mabalaži. Zbog toga ulja moraju biti pakovana u metalnoj ambalaži, na koju u toku dužeg perioda skladištenja ne može prodreti vlaga. Ostali načini pakovanja i isporuke se ne preporučuju.

Otpornost ulja za kompresore na fluide za hlađenje

Za neke kategorije ulja za rashladne kompresore propisano je ispitivanje inertnosti ulja za kompresore na uticaj fluida za hlađenje, tj. mešljivost ulja sa fluidom za hlađenje po standardu DIN 51514. Prilikom  mešanja ulja sa nekim fluidima za hlađenje npr. R-12, može doći do izdvajanja nerastvornih materija, koje se određuju prema metodi DIN 51590-1 na temperatura od -30^oC.

Za kompresore koji se koriste za hlađenje ispod -30^oC, ne može se precizno odrediti sadržaj nerastvorljivog dela po navedenoj metodi.  Za takve slučajeve u praksi se može postupiti po posebnom postupku određivanja tačke zamućenja (stvaranja pahulja) po DIN 51590-2 na -40^oC.